Ženski svet

и __

Бр. 2.

дана изишло, Већ та околност што је тако брзо приређено друго издање ове књижице показује у довољној мери њену вредност.

— Изашао је 1. број „Босанске Виле“ са овим садржајем: Пјесме: Српска Вила, од АбдулахЗаде-а; Пјесме моје, од О. А. Карабеговића. Приповијетке: Наметљивац, од Ј. М. Веселиновића;

ЖЕНСКИ СВЕТ. За ЕВРЕ ИН

Промјена у судбини, од Ђ. Поповића. — Поука: Гђица Софија Петровна-Мертваго (са сликом); Старина Новак, од. В. Вукасовића ; Неће воћке да рађају, од дра Ђ. Радића — Српске народне умотворине: Крштење Руса, из збирке Ноћ Човјечија себичност и Божја казан, од Ђорђа П. Радића. — Листак.

ВА БАДЊИ ДАН.

Божић, божић, божић! Која је то радост за

велико и мало. Ова се кућа разлива од наших веселих ус

клика, не знамо шта прије да почнемо, шта прије да погледамо, једно друго задиркујемо, само да нам што прије дан прође и вече дође

Но једва да се и мрак спуштати поче, и звјездице указивати.

Да дивне слике, наша мама стоји пред нама ко богиња чисте и праве љубави, весела лица, погледа пуна израза са блаженим осмејком на уснама, њезине руке пружају нам живо сваких лијепих играчака, а ми примамо са неисказаном дјетињском радошћу, погледајућ једно на друго, и мотрећ, шта ко добива, та то је за нас најлепши дан у години, сви се ми радујемо том том значајном дану, та то је бадњи дан! којему се свако радује, и сиромах као и богаташ, старо, као и младо.

Тата наш стоји ко скамењен, па нас само посматра, и његово лице имало је неки необичан свечани израз. Његова поштена и чиста дута, огледа му се на његовом лепом и здравом лицу, изгледа, ко да у себи молитву Богу шаље благодарећ на оваком благослову и срећи, с којом га је милостиви Бог обдарио, мир, љубав, дјечица здрава и весела, то је највећи Божји дар, рече једном тихо.

Прекрасна Божићна ноћ, звјезде су весело трептале, а ми сваки час трчкарали-на двор да видимо ко звони2 Ту је било дјеце, који су долазили пјевати, одраслих, који су честитали, стари неки слијепи са својим другом и хармо-

ником, музиканти, које смо и у кућу пустили, да нам коју веселу одсвирају, а ми смо весело скакали Бадњаци су пудкарали и од себе варнице ко поздраве слали звјездицама.

Ове је нас неизмјерно весељило, али ипак за нас највећу вредност имале су оне играчке, које нам је наша мама подјелила.

Моје сестрице пригрлиле своје пупице па их милују и љубе, ја као најстирија и ко бајаги најпаметнија држала сам се мало свога достојанетва, али у мени је ипак живо крв јурила кроз жиле, очи су ми од радости сијале, а мој мали брат, он није више ни зашто марио, већ пригрлио свога коња, игнорирајућ' све остало и с њиме се забављао

Од 'едном рече мама, ено дјецо опет неко звони, ја, као муња истрчим, а још брже се вратим и повичем: „Мама, пред врлти је једна убога са дјететом, оћу 1 јој однети што год“, „вемој ти“, одговори мама, и узме нешто у руку и изиђе да сиротој удјели. Али не прође некомама се врати, а за њом убога жена ступи унутра, назвавши добар вече, али тако тужно и скрушено, да смо ми еви зачуђено погледали на њу и на дјете, које је она сирота једва на рукама држала, њено тјело се треесло, њен глас је дрктао, кад је добро вече назвала, дјете, румених обрашчића, живахна џогледа, поче на вас глас весело клицати, и од јадне жене се отимати; она сирота са неком бојазни спусти дјетенце на земљу а дјете ко изван себе, није знало од весеља чему, и кому прије да се обрне, све га је занело, час је погледало на нас, час на играчке мојих сестара, час на оне мога брата, час на трпезу пуну свега, а на своју сироту матер и заборавило бјеше. Ми смо сви ко скамењени стајали и гледали то од весеља и радости усхићено непознато дјете, и таман наша мама хтједе да проговори а сирота жена се трже, ко да дође к себи, бризне у плач, пригрли ко лавица своје дјете и хтједе отићи, но моја мати је задржи, и понуди да сједне, што она и учини сва скрутена.

Мама узме дјете за руку и обдари га играчкама и слаткишима а дјете је све радосно примило и весело притрчи својој матери да јој укаже.

лико минута,