Ženski svet

116

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8.

тинска срца бију. У таквој души мира ни спокоја нема. Таква душа а једино за неваљалством.

Невјера не слуша и нечује глас своје савјести... Невјерна мати трује млијеком из отровних груди подмладак свој.

И, кога невјером зову, тај не може на себи носити име оца, или матере, име

родитеља или васпитатеља, име просвјети-

теља и учитеља.

Са невјере многа племенита мисао пропадне. Па, ако си се селе и мало освједочила, какве и колике могу муке снаћи човјека, друштво и народ од певјере и од певјерних људи, знаћеш шта треба радити, ако би се у твоме друштву невје-

ти још препоручујем: Пази добро, с ким посла имаш! Слушај свакога, али не ради што ти свак каже, — у томе питај своју савјест. Док добро кога не познаш, пемој у њему одмах имати поверења, јер се лако можеш повјерити невјери, а у невјери вјере не тражи; нити ће ти невјеран вјерност сачувати.

У свачему вјерна пријатеља тражи, па те неће често глава бољети. Против невјере вазда вичи, а невјере презри; нека се свак увјери да си поборница вјерности.

Докле невјерност човјека баца у про-

"паст, знај да га вјерност уздиже до неба.

ако ради, твоја је побједа. ја од свег срца желим. Братески те љуби!

што ти

Брат Србин: /

ран друг или другарица нашао. Ја Коњиц (Херцеговина). и 1900. | ИЕ

БУДИ

Косе меке свигне твоје, Косе дивне плаве боје

Ој! миле су, миле меви, Занесоше срце моје. —

Буди моја љуба, буди! Плава момо, супце 38, Јуна 1900. год.

мани ар = сити

Ф

Ф

Родољуб.

Да ми срце вјечно љуби Твоје лице љежно красно...

Ох! највише плава мома, Моме-младом срцу годи, За то, Злато, буди моја, Од' на груди моје, оди!. Вук. Гаговић-Пивљанин.

РРКИЊЕ.

0 покрету жена у Грчкој у циљу што бољег обезбеђења привредом а и за изравнање друштвено са људима, ми имамо који могу интересовати наше читаоце.

Тек пре 18 година први пут се у Грчкој почело говорити о потреби бољег друштвеног положаја жена. И то је, наравно почела гово-

рити опет жена, честита госпођа Калирвое Парен,

која је тада покренула и нарочити лист за то „Женске Новине“. Али — то је лако погодити, њен манифест упућен грчким женама о правима

· и положају, које им ваља извојсвати, није нашао

никаквог одзива, нарочито никаквог у маси грађанских жена, којих се те ствари највише и тичу. Гђи Парен одазваше се тада само неколико госпођа из бољег друштва, које су у ствари лично имале све, а неке биле и у бољем друштвеном положају од својих мужева, који су се задовољавали играти улогу жена. -

неколико података,

Женски покрет у Грчкој јавио се тек пошто, је — пре десет година — неуморна гђа Парен успела, да влада допусти женскињу учење на

" универзитету, и пошто је та иста госпођа успела

да припреми у Атини једну уметничку изложбу, на којој су били заступљени само женски радови. Тек тада су и грађанкес увиделе, да у тој ствари има и нечега доброг.

Не престајући премишљати о начинима како да женскиње спреми за самосталан и користан рад, тђа Џарен, видевши да се кројачком и шеширџиском занату жене и девојке још за сад тешко одају, отворила је једну школу, у којој се учи читање, лепо писање, рачун и књиговодство. Оне које ту школу сврше, треба да имају првенствено право као продавачице и касирке у свима продавницама. |

Али, како ствари стоје, гђа Парен има за сад највише поштовалаца и приврженица у бољем