Ženski svet

18.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр 9.

ових задруга, те у многом олакшава данас рад нашим автопомвим органима и властима у том правцу.

Поред тога вршила је свака задруга у

свом делокругу, по могућетву, хумане и друге просветне цели Тако је познато, да свака задруга, од постанка свога, редовно

заодева спроту школску децу, набавља им | по гдегде и књиге; по некп пута, кад су.

оскудна времена, издаје им и храну у зимним месецима (Нови Сад, Панчево) те омогућава, на тај начин, многом сиротом детету, да се васпита и упути на добар пут, а често и Физично спасе.

Одраслије младиће и девојке, који су.

добри и сироти испомажу те задруге, и многи младић и девојка дошли су тим путем до поштене зараде и сви чланови друштву и народу.

постали кори- |

Многи старац, а особито старице, одр- |

жале су своју душу до суђепог данка тек "помоћу ових задруга. Многи изгорео кров

подигао се помоћу наших задруга, а ко-

лика су добра учиниле ове задруге браћи својој преко Савеи Дунава, о српско-

турском и српеко-бугарском рату, показује | највише богат прилог од ТО хиљада Ф0-.

рината, што су ове задруге прикупиле у

новцу, а биће, да је скоро толико и ма-| теријала у јелу, пићу и оделу отишло у

помоћ од ових задруга.

Колико се спрочади очувало

и сКло- |

нило овим путем, колико се мртвих сиро- |

маха погребло о трошку тих друштава, колико се путника спровело до дома свога, о томе се не могу водити тачни рачуни,

јер то бива сваки дан мање више код |

сваке оваке задруге. У најновије доба отпочеше ове задруге подизати и раделичке школе за де-

војчице (види Панчево и В. Кикинду) а

спремају се за то и друге сличне установе код других старијих задруга; а као што се зна, склопиле су летоске те задруге и заједницу или савез, да могу наш просветни, хумани и привредни правац већом енагом и дурашнијом вољом подстаћи на виши степен,

(ве су то лепи и обилни резултати, које створише за 25—20 година наше овостране задруге саме својом вољом и својом, иницијативом.

И зар женски интерпат у Загребу и приправнички алумнеум (заједнички обед), нису похвална дела тих задруга 7

Џа ипак, покрај свих тих тековина. радова ичињеница, што су починиле и данас непрестано чине ове задруге, поничу, час по, по нашим јавним гласилима тужбе, да ове задруге, не врше своје дужности п да нису оправдале очекивања, која је народ у њих полагао, и предлажу се сила пових предлога, шта би све ваљало да раде ове задруге и чини се п говори се тако, као да су једино ове задруге позване, да приме на своја плећа све јавне бриге и да понесу све терете који никну на друштвеном пољу, или се укажу пробитачним за наш народни живот, а мушкима да остане само политична страна народног живота, да се рахатније могу тонити пи протеривати, јер иначе не можемо да схватимо, како баш сад избијају толике жеље и толики предлози на ове!задруге, кад оне највише и скоро једине раде у врту реалном.

Одкуда сад да се тражи од њих, да свака у свом месту приређује изложбе жен, ручних радова, да подижу „Школске Матице“ (фондове за издржавање школа,). п сличне ствари, као да њихови Фондови нису то, што и ческа Матица само у мањем и као да подизање школица за ручни рад не вреди више од изложаба !2

У најновије доба повела се реч у последњој скупштини Добротворне Задруге Српкиња Нововаткиња, да би ваљало да приме ове задруге на себе размештање девојчица од 10—11 година из Горње Крајине по нашим домовима, да се ту за годину две дана спреме у кућењу и домавлуку. Ово су све лепи предлози и смерају на добро народа, али ми држимо, да о њима треба још много мислити и разговарати, пре но што би се упустили урешавање њихово п дужни смо, да кажемо већ на прагу појаве ових покрета, да нам се чини, да претерујемо са захтевима на наше још младе Добротворне Задруге и да с тим многим предлозима пи жељама можемо пре ослабити вољу и подузимљивост наших задруга, него што ћемо их покренути на рад. |

Не може се, бар за већину, казати, да