Ženski svet

168.

ЖЕНСКИ ОВЕТ.

Сниваше тако о најчуднијим и најљетшшим | могућностима, док Јованка не јави да је вечера |

готова.

У зору другог дана довео је Ђефрија један, у пола тријезан друг, кући. У џепу је имао још само 50 Е. Пробудивши се послије много сати,

чудио се куд се дједоше 50 Е.2 Та само се не- | пута поџграо на картама и испио не- |

колико колико чаша !

Прође четрнајест дана а Мара не чу ништа | о свом љубавнику. Пошто нестаде и оних 50 Е. |

млади се човек сјети своје „златне гуске“. Купи

киту драгољуба, написа сентиментално писамце | у случају да не буде код куће, и упути се у |

Јеливаветину улицу.

Сирота Мара! Необразована право и непо- |

знавајући свијет, да се је бар повјерила коме |

мудром пријатељу. Али она/ закопа тајну свога романа у своје груди и јурила је својој судбини. БРЕ

своју звхвалност и дивљење и захтијеваше да прими од њега емаљирани брош са почетним словом у дијамантима, као знак задовољства, што му је причинило њено пјевање. Поред еве славе овог великог дана, њена главна мисао бијеане незаслужни човјек, коме је скоро дала све што је имала додавши још и најдубљу љубав срца свога.

На свршетку сезоне Прескот је саветоваше, скоро заповиједаше, да се одмори покрај мора. Пристаде преко воље, јер се морала растати с ЂЂефри-јем. Од његове пажње, коју јој је преко срца указивао, зивисила је њена срећа Већ је неколико пута говорио с њом грубо, скоро безобразно. Више је пута посумњала у његову трезвеност, али ништа није могло уништити њено безумље. Разуздани Ђефри добио је чек, кад год

| је затражио. Мјесец за мјесецем се изговарао,

Кад Јованка, преко воље, пријави господина, | Стејна, Мара се диже и дочека га с радошћу и 2 | уживањем. „Само мало цвијећа мојој краљици

пјесме“.

„О, много Вам хвала! Дуго сам исчекивала да дођете и јавите ми шта је с књигом“.

Он јој стаде разлагати тешкоће око штампања, многе трошкове, важност да се нађе до-

бар издавач и т д. Тосу за Мару била „шшан- | ска села“ али је разумијела шта отуд излази |

да треба још новаца. Пресретна да може по-

служити своме идолу, дотле се био уздигао за | ових четрнајест дана, упита га да ли ће ее |

моћи окористити са још 100 Е.

„Да, најдража ! То ће бити од велике помоћи.

Након пола сата се растадоше. ЂеФри «е угушујућим зијевањем и чеком у џепу, а она са још већим одушевљењем.

Мара живљаше шест мјесеци у рају, а ЂеФри у пријатној беспосленоести.

„Срећом или несрећом њена слава бијаше на врхунцу. Добивала је више понуда него што се могла одазвати, те је могла постављати цијене, какве је хтјела. Глас јој је постао сважвији и њежнији а у последње вријеме страственији и слушаоци изјавише да јој нема равна у пјевању љубавних пјесама.

Круна њеног триумса бијаше дан, кад је, на захтијев краљев, пјевала у Виндсору.

Пратио ју је барон Хју Прескот. Сам краљ поштовате њену жељу да остане невиђена. Пошто се сврши концерт, он јој даде изјавити

што књига не излази док и она сама, с болом у души, не преста питати.

Госпођа Глевлеј, која је дознала за те одношаје, упозорила ју је на опасност. Мара, која се освиједочила да се не треба бојати никакве љубавне претјераности од стране Ђефрија, Стејна, одтовори: „То је једино задовољство, што могу имати од мојих новаца. Он је једино створење на свијету, коме ја могу бити од користи,

Она настави своју слијепу оданост, коју ништа није могло промјенити.

„Калосна оде у Фолкетон. Берија је замолила, да јој пише. Прођоше три недјеље, а не чу ништа. да тим доби кратко писмо, у коме иште новаца. Опет шутња. Она скоро да оболи. Једног јутра опет доби писмо. Драга Маро! Био сам врло болестан — скоро да нисам умро. Задужио сам се за доктора и лијекове. Можете ли ми послати мало новаца 2 Волио бих да сте код куће! Ваш Б. Х. 0.

На задњу реченицу она се одлучи. Ствари се одмах спреме и, против Јованкине воље, крену се исте вечери у Лондон. Отигавши у Јелисаветину улицу, Мара испи само шољу чаја, па се одвезе у Ђесријев стан. Оједио је у својој неуредној соби — болестан и изнемогао. Кад је угледа, развесели се, јер је знао да њен долазак значи новац и угодност.

„То је лијепо од Вас Маро!“ рече не устајући, него само пружи руку.

„Чим сам добила Ваше писмо, пошла сам. Како сте драги“ рече сједнувши покрај њега.

Он јој исирича све своје патње и рече да је још у докторским рукама.