Ženski svet

ВР

ЖЕНСКИ СВЕТ

141.

наше јавно гласило, а и то је један знак, да се није ударило добрим путем, јер наш женски свет по себи нагиње више но икоји други, на гордост и расипање и кад му се сад подмеће оваким заводом још једна врста духовног узноса над осталим сталежима, ето нам новог мамца за надметање у „више“ сфере и ми ћемо за кратко време створити женски пролетаријат, који је код мушких па и овде ускосан сваком здравом и реалном напретку. Јер не увиђамо, шта ће нашим грађанским кћерима толики страни језици, шта, ће им више музичко и сликарско образовање, шта ће им вешти и скупоцени ра дови, који су само за украс великим салонима. Све је то излишно и штетно за, њих. А за оно неколико наших богатих кућа, и породица с ове стране, што их скоро · можемо на прсте избројати и чије би кћери тражиле то што се у том програму излаже, није нужно, да се склапају удружења и да се по народу купе прилози, јер није њих достојно и неће пристати на то.

Но рецимо да ће пристати, да јеи стотина па и хиљада таких породица у нас, које могу поднети тај луксус за 0образовање својих кћери, ипак сумњамо, да ће ти родитељи тражити то „више“ образовање у нашим заводима, јер знамо и познајемо укус и поглед тих наших „виших“ кругова, Они још увек радије окрећу главе на туђе инштитуте и западне крајеве, него на наше земље и наше заводе. Њима је још увек наше лоше. Ено вам примера на Сладојевићевом заводу у Београду, који је све то усвојио, што и тај завод Св. Мајке Анђелије хоће и још је више примио, јер поучава девојчице и у свим другим школским дисциплинама, што су за средње школе прописане, поред тога је и јевтинији од будимпештанског завода, па ипак је празан. Још и сад радије одводе млоги родитељи из тих виших кругова своју женску деду у Вршац, Оршаву и Перјамош туђим калуђерицама а неће у овај завод који је далеко бољи, српекији, православнији и напреднији од свих тих клостера и института. Није далеко време, увериће се и сама задруга и њени покретачи о том, ако само продуже свој упочети задатак.

"овако се зове звати у госте,

Неодређено је код овог програма и то, што ве не зна, каква ће се деца примати у тај завод. Да ли она, што су довршила ТУ. разред осн. нар. школе или она из виших и грађанских школа, јер ако се приме деца мешовите спреме, не може се «е њима ни у чем успевати ни радити. Слабија неће разумети, а спремнија ће се задржавати и дангубити.

А што се највише може замерити овом програму то је, што није у своје студије уврстио и друге предмете, који се на вишим и средњим заводима морају свуда учити, ако ће да се добије јавност и да сведоџбе његове имају вредности. Са самим језицима и вештинама не може се јавност издејствовати, а ако ће наша деца по скупе новце проводити ту 4 и 5 година, па кад их невоља у животу снађе, од чега нико није осигуран, и морају да потраже хлеба и зараде од своје муке, труда и трошка оне га из овог завода немогу нигде добити, јер неће у њему прибавити Формално и законом прописано образовање.

По нашем мишљењу, много би боље било, да се тај завод наслонио на коју нашу вишу девој, школу, и да је својим прикупљеним капиталом испомогао, да се бар једна од наше три ерп. више дев.. школе подигла на праву вишу девој. школу, као што то наши државни закони прописују, па да се ту наше кћери из имућни јих сталежа усавршују не само у језицима и вештинама, него и у другим наукама; а така би школа била од велике користи

и нашим грађанским кћерима, које хлеба

ради одлазе на више штудије. Или ако се то не ће, што је извесно, нека та задруга бар на томе поради, да сама у својој средини створи та два виша разреда, у које ће долазити кћери наше, које доврше наше четир српске више или грађанске школе; као што је загребачки лицеј, из које би наша женска деца имала приступа и на свеучилишта. Али и за таку школу ваљало би попустити од цене за обекрбу, јер а закључати врата.

Има у том програму још једна околност, која задаје бриге, да сеи оно неће извести и извршити, што се у самом програму излаже; а то је та околност, што