Ženski svet

А,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Брет ==.

лијепих здравица, те се иза тога гости са домаћинима разиђоше по вароши и околини.

У вече бјеше забава са лијепим и одабраним пјесмама и свирком и позоришним комадом „Кнез од Семберије“. Све тачке програма извело је пјевачко, тамбурашко и дилетантеко друштво мостарских Срба. И шта да кажем о свакој појединој тачки изведеног програма • Морала бих много говорити. Свака поједина тачка пзведена је врло прецизно и па највеће задовољетво присутне публике, која је дуготрајним и бурним аплаузом дала — своме допадању и одушевљењу — одушке. Многе се пјесме мораху више пута поновити. Срби травнички, да би се у неколико захвалили друштву „Гусле“ дадоше израдити врло лијеп и скупоцен сребрн вијенац, са дије-

пим тробојним тракама и натпшеом, те је пети г. 0. Мирковић ипжињер то вече друштву предао. За овим се играле српеке пгре до зоре. Сри. пјев, друштво „Гусле“ стоји запета на оној висини, коју је себи у задаћу ставило и то, како својим хармоничким пјевањом, тако исто лијепим редом и поретком, који у њему влада. Прва, заслуга за овакав напредак припада ваљаном и евјесном одбору, вјештом коровођи па и сваком поједином члану и чланици.

Само тако друштво, у коме сви чланови нојимају велики значај тог друштва, камо их води љубав овој кориеној установи код нас Срба; само тако пјев. друштво може достићи онај успјех, који је постигло друштво Срба мостарских!

«6 »__ЛИСТАК, а

> Севоске сплетке. — Јов. Ж. Бута. —

Велика п пространа школска соба са педесет малишана 1 одјекивала је од веселе

песме дечије. Велимир Јаковљевић школски над-

зорншк, млад и елегантан човек, обавио је службено _прегледање и док су деца певала веселе песмице, писао је он у књигу опажених мана

своје примедбе, а при том би еваки час подизао главу и дубоко гледао у очи Марије Симеоновићеве, сеоске учитељице.

» Шта још да напишем — мислио је он. Све је прекрасно и чистоћа п дисциплина. Успех одличан, ..“

—- Кажем вам поново — рече окренувши се њој — ви сте ме задивили. Оваком успеху се нисам надао.

— Захваљујем — каже она, а при том по-

глед обори на земљу.

ци Небригић — Београд.)

— (чигледна настава, па онда причање својим речима појединих штива... Запета све, све је преко очекивања.

— Захваљујем! Ја сам се сам могла. Децо, сад ћете се после подне нема предавања.

» ма лепе очи -— мислио је оп — па тај ход, величанствен, попосан као у краљице. Боже мој, такав цветак у овом селу, у овој пустињи. Ето како гине живот човечји. Зар опа није жртва“ Зар пије; —- говорио је он полугласно. С ким овде проводи, ко овде да је разуме, с ким да говори“ Каква душевна разонођења пружа ова пустиња. И ко да јој пружи, ваљда какав дебели началник и уштифтени глупави бележник, или можда какав ћудљиви поштар. Да, да, то "је еве! || онда сви ти људи: и ти началници пи 0ележници и поштари, сви гледају разрогаченим очима на овај цветак. Хоће да га узберу! Ха, ха, ха, ха! Да га прогутају. Сомови, велики сомови на овако малу безазлену рибицу! Рибица... ах, не, пе, боље је рећи цветак, он много боље изражава мисао о невиности. А опа је запста невина, то се види на очима Марије Симеоповићеве.

»дбогом, збогом,« разлегало се по школи 15 дечјих грла.

(на се шетала по школи ћутећи и гледајући за децом, а он је сваки час подизао очи и посматрао »цветакс.

трудила – колико молити Богу а