Ženski svet

Бр. 7—8.

којој кући завија и бенгалска ватра, која, овом свечаном спроводу још свечанији изглед даваше, Гад се обнов учинио преко пијаце, врати се литија у храм Божији. Од народа многи остаде да одстоји до свршетка јутрења, а многи пак одоше у малу „Арханђелеку“ цркву, која беше нешто одстрањена од вароши, да и тамо буду при првом најсвечанијем делу јутрења — при воскресенију.

„Ђубица п Сида опростивити се са својим старијима упуте се цркви. Кад је јутрење било готово, крену се њих две кући тихо се равговарајући. Љубица беше овредњег стаса, плавих веселих очију и смеђе косе, а Сида црномаљаста и меланхоличног темперамента. Разговор им прекине Цветко чиновник, који се у њиховом друштву радо забављао. Поздрави их са лепим православним поздравом „Христос васкресе“, нашто оне одговоре „Ваистину васкресе“. Обе се збунише, срце у једне п друге јаче закуца, јер су га обе радо гледале, али свака је то од друге тајпла. Он их допрати до Дунавске улице, ту се опрости и пожели им да весело проведу благе дане. Затим још мало иђаху заједно, договоре се да заједно дођу у цркву на службу Божију, тим се растадоше. Сад је свака до куће мислила о Цветку. Коју од њих двеју Цветко радије · има; јер он се ни једном речцом, ни једним погледом не издаваше, а оне га једнаком љубављу љубљаху.

ко пола десет сати зазвонише опет ввона, сад на св. службу Божију. Побожан народ са свију страна прикупља се храму.

Ево и певачког друштва а међу чланицама су „Љубица и Сида, ал обе веселе, задовољство и нека срећа са лица им сија, -— та обе беху закићене првим пролетњим цветом белом љубичицом.

Мислим да не треба ни да кажем да су љубичице и једној и другој од Цветка. Та он је увек био пажљив како према једној тако и према другој, а то је и једило „њих две, што нису могле да се увере, која је Цветку од њих двеју милија.

Сврти се служба, сав народ из цркве

ЖЕНСКИ СВЕТ

Па излази, а девојке се упутише на шеталиште. Цветко прође са својим колегама крај Љубице п Сиде, ал беше врло нерасположен, само их поздрави а и не приђе им. Обе се стану сад зачуђено питати, шта може бити узрок тому. То их је јако дирнуло, оне су се надале, даће им приступити, те да му захвале на љубичицама, ал он се од свег тог чињаше невешт.

При повратку кући из шетње, беху обе нерасположене, тек ће приметити Спда Љубици: што сп уј еданпут ућутала, да Цветково нерасположење п на тебе не утиче. — „О драга Сидо, ја ветка само као пријатеља поштујем, него бих рекла, да ће пре то код тебе бити“. Код мепе, одговори Сида, лако поруменивши, још мање — у осталом пређимо на други говор, тек нећемо допустити, да између нас дође до пребацивања, Ми ћемо се увек као праве другарице волети, а ако којој буде суђен, нека јој буде сретно. — 'Гако је драга Сидо, ја ти се данашњим најсвечанијим даном заклињем, да ћу те свакад као сестру волети; пзмеђу нас неће никад до окршаја доћи, јер ја ћу и најсветије моје осећаје ради тебе жртвовати. — У том стигну Сидиној кући, ту се срдачно руковаше и опростиште.

Други дан Ускрса отиде Љубица са својом матером тетки у госте у варошицу Н. где је дуже времена остала.

То време морала је (Сида без споје другарице провести; стога није никуд излазила па ни у шетњу, јер је то најрадије само с Љубицом чинила. Но п „Ђубици беше већ дуго у гостима, не беше јој ту Сиде а и на Цветка је чешће помишљала, јер ако не хтеде пред Сидом признати да Цветка љуби, ипак јој срце свакад јаче закуца, кад год на њега само помисли.

Сиди беше у том погледу непскрена, али само зато да не би својим признањем учинила крај пријатељству, јер је приметила, да и Сида према Цветку није равнодушна, а тешко је бити и искрена пријатељица и супарница.

Код тетке је остала трп недеље, затим 8