Ženski svet

118.

се кеј кући и први дан оде Сиди. Чим се повдравише, прва тема разговора бепте им Ца тко. „Ђубица питаше Сиду да ли је била с њим. Нисам, одговори Сида; јер у шетњу нпвам ишла а као што знашу кућу нам не долазп, алп сам га често виђала овуда шетати. Него знаш шта је ново, за 14 дана даје „ Певачка задруга“ забаву, том ћемо прпликом бити с њим. биља рече радосно „Бубица, баш се рао на забаву, а које песме учите2 Учимо неке нове, а неке ћемо старе поновити, јер је кратко време. — Оне у том говору а опазе Цветка где се шета крај прозора, сад им девојачко срце беше пуно миља.

Приближи се дан забаве. Прође први део. Настаде играпка. Како је отпочето прво коло Цветко се приближи „Љубици вамоли је ва игру и они одоше. После кола настаде шетња. Ј|ветко се тог вечера не одмицаше од „Љубице. Исповеди јој се да једино на свету њу воли, да бев ње не може живети, и да ће за кратко време п руку јој испросити док се с родитељима споразуме. „Ђубица прими његову исповест и "обећа му, да ће само 8

њега поћи, јер га је заиста искрено И била. Нико сретнији не беше од ње, Зато време сеђаше Сида крај своје матере, око је њено непрестано пратило „Љубицу са Цаветком и ако крај ње стајаху Богдановић и Цвејић, млади чиновници. Онп је ништа не занимаху, ивмеђу Цветка и Љубице жив говор води а срце јој слутило шта је. Богдановић је замоли ва први кадрил а Цвејић за други, она сасвим ладно прими. Одмах после другог кадрила вамоли матер своју, да иду кући, Љубица је задржавалше, но Сида се тужипла да је боли јако глава, опрости се са „Бубицом, пожели јој пријатну забаву и оде кући, Кад је већ сама у својој соби 6 та још онако обучена, баци се на диван п ив гласа стаде јецати. На бе Е није жалила, њу је п даље волела, та она јој и не беше крива, али јој ипак срце беше слабо, да је могла овај удар тако лако поднети, А најтеже јој беше што пије имала коме да се игјада. „Ђубпци није могла, јер је знала,

~ 5

ЖЕНСКИ СВЕТ

опавила је да се.

Бр. 7—8.

да би том исповешћу помутила јој радост п срећу. (тога се завери да ћути и да снови своју судбу. У том плачу затече је и дан, и тек се тад тргла кад је опавила да је свануло. Брзо пресвуче са себе балеку хаљину, умије се пи изађе па двориште да види, да ли млађи врше своје послове, Шетала се по башти не би л јој хладан јутарњи ваздух главу мало разхладно. Од тог дана беше Сида сасвим промењена, са лица јој нестаде п оно мало веселости, а очи јој издаваше тугу што ју је тиштала.

Сутра дан дође Љубица Сиди у походе, и стане јој причати како је добро на забави провела, како је Цветка упознала као доброг Орбина. и карактерна човека, — а напослетку јој рече: драга Сидо ја ти морам признати, ја Цветка волем. (ди је живот мој, ја без њега не бих никад сретпа била. Па и он мене воле, исповедио ми се и за кратко време просиће ме. Ох тако сам сретна Сидо! Она се хваљаше својом срећом а пијепп слутила, да је својој пријатељици тиме смртни бол задала.

Међу тим Цветко се пајаснп својим родитељима, каже им да је намеран „Ђубицу просити и да је већ и њој о том говорио. Али родитељи беху сасвим противни, јер је „Ђубица имала мали мираз. У почетку се Цветко опирао вољи родитељској, али напокон кад впде да им не може вољу сломити, он се покори, те поче сам избегавати „Ђубицу. •„Ђубица је приметила, да јој Цветко у шетњи више не прилази, али није могла себп ту промену да растумачи. Но убрго се десп случај, којп јој целу ствар разјаспи.

Сестра Сидина која беше удата за једног од колега Цветкових даваше излет у свом винограду. Беше позван и Цветко, Богдановић п Цвејић од мушких, а такође п већи број девојака п старијих госпођа. Око 5 сати дође „Љубица са својом матером, остали гости беху већ сви на окупу, а Спда пак помагаше сестри својој у дужности домаћице. У почетку пграле се разне друштвене игре, друштво беше веома раздрагано. Само Цветко беше прпметно _нерасположен а „Љубици и не