Ženski svet

238.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

ниРОСвВЕТА.

УГАРСКА.

Раденичка школа у Панчеву имала је у понедељак и уторак 4. (17.) и 5. (18.) јула о. г. свој завршни испит из веронауке, цртања и кројења рубља и аљина. Ову школу издржава Добротворна Задруга Српкиња Панчевкиња и сад се навршила и трећа година, којом се завршује раденички течај. У току године уписало се у сва три разреда 53 ученице, а школу је водила г-ђица Мара Двијановићева, која је са испитом и завршила свој школски рад, што је задрузи врло жао. Од ученица тих положила је с одликом испит из рада за кројење рубља и веза концем и златом, г-ђица Јелена Пуркаровићева, која је награђена књигом и златником од 10 круна.

Идућа школска година ове школе отпочиње по ст. кал. 1. септембра о.г.а уписивање почиње 16. августа по ст. кал.

(ПРВИМ.

Даљска српска православна црквена општина 34узимањем г. дра Милана пл. Максимовића, зета патријархова, добила је дозволу од земаљске власти, да може себи подићи четвороразредну српску вероисповедну народну школу. Зграду ће назидати о свом трошку Њег. Светост, патријарх српски Георгије, У којој ће бити четир дворнице за четир разреда и уз то стан за једног учитеља и послужитеља. Остали учитељи имаће накнаду за стан у новцу. Учитељи ће имати по 800 кр. редовне плате. За издржавање те школе, даваће политична општина годишње 4000 К а властелинство даљско '/, сесије ораће земље; остало ће срп. црквена општина додавати. За ову школу, поред горњих има заслуга и парох даљски г. Душан Магарашевић, јер је он то највише подстицао. Нека им је свима слава и хвала!

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

Између 21. септембра и 15. октобра о. г. морају се у свој Босни и Херцеговини организовати црквеношколске општине по уредби, коју је одобрило Њег. Величанство, наш премилостиви краљ, Франц-Јосиф 1, као опуномоћени Господар тих покрајина. Са том установом отпочеће тамо редован и законит црквено“ школски живот, који је застао био. Нека је срећно!

КРАЊСКА.

Школа за домаћице. Господарско (или привредно) Друштво у Љубљани наше браће Словенаца отворило је пре осам година у Љубљани школу за домаћице, у којој се уче словеначке кћери свему, што је једној доброј домаћици потребно, а наиме: уче кувати, руком и на машини шити, прати, глачати (пеглати), неговати живину, обделавати повртарство, рачунати и књиге водити, дворити болеснике, лечити болесну марву и живину и т.Д. Така би школа била од велике асне и нама Србима с једне и друге стране и чудимо се, да слободна краљевина Србија није још доспела на то, кад то већ све државе и сви народи на западу имају у већем броју.

С"РЕБТИ ЈГА.

Српски Универзитет у Београду службено ће се отворити 2. (15.) октобра о. г. Срећно да Бог да!

Женска Гимназија у Нишу. Нишлије су лане основали приватну женску гимназију у свом месту, али их скупо стаје, те су умолили министра просвете, да им плаћа наставнике, а остало ће све сама оп-

штина подмирити. Ако, им се ова молба испуни, онда ће Србија имати две женске гимназије.

Монашка Пољопривредна Школа у манастиру Студеници. Београдска Митрополија решила је да установи Пољопривредну Монашку Школу у манастиру Студеници у Србији. У тој школи ће калуђе! : изучавати све гране пољопривреде, а по свршетку школе намештаће се по осталим манастирима. Митрополија се због тога обратила Министарству Народне Привреде за програм и евентуално мишљење, на што се Министарство одмах одазвало.

Већ пре коју годину било је о томе речи, да ће се и код нас у неком фрушкогорском манастиру практична пољоделска школа — ратарница — основати, али изгледа, да је ствар негде запела.

ЦРНА ГОРА.

Девојачки институт царице Марије завршио је крајем јуна о. г. своју школску 1904—5. годину и издао је свој извештај, из ког се види, да је у том заводу било прошле школске године: 92 ученице, од којих је довршило школу њих 10 и то: 2 Црногорке, 4 из Боке Которске, 2 из Босне, 1 из Славоније (Осека) и 1 из Хрватске (Загреба). Од њих су свршиле 6 с одликом, 2 с врло добрим и 2 с добрим успехом. Књагиња Милена примила је лично ученице што свршавају завод у своје просторије на опроштај, дала им лепа савета и материнског благослова и обдарила их уобичајеним даровима.

РЈУ СИЈА.

Како у Француској приморској вароши Ници живе многе руске породице, а одлазе тамо и многи болесници здравља ради, то су им деца приморана да полазе тамо француске средње заводе. Тим начином пак одрођују им се деца и отуђују од руских народних идеала. С тога руска држава отвара тамо од 1. октобра о. г. своју руску гимназију, да тим начином очува свој подмладак у народном духу.

ФОУПРАС КОЈА,

Српска женска гимназија, од три разреда постоји у Битољу и било је прошле школ. године у њој 43 ученице; од којих је прешло у старији разред: 28, понављају разреде њих 8, а понављају поједине предмете: 6, а 1 је изостала из школе. С одликом је свршило разреде 9 ученица.

У Скопљу постоји женски панзионат а од шест година и српско забавиште.

ЗДРАВЉЕ.

Знамениту певачицу светског гласа г-ђу Аделину Пати, прозвали су: »Увек млада«, као што и изгледа, ма да је претурила 60. годину свога живота. Њу су често запиткивали радозналци, од куда то долази, да се она тако дуго одржала млада, здрава и свежа г и она је одговорила у једном енглеском листу ово: Здравље је природно стање, а болест у десет случајева казна за непромишљен поступак (изгред). Најбољи је начин, да останемо здрави уредан и прост начин живота, а уз то да смо задовољни. Соба, у којој живимо и спавамо треба што чешће да се ветри, у 24 сата треба најмање 8 сати да се спава. Пати је Лети и зими спавала при отворени прозори. При том препоручује, да треба избегавати свако алкохолно пиће и пити само воду и млеко, а да се избегава све, што човеку ствара душевни немир и јед, а притом да је храна што простија и једноставнија.