Ženski svet

Бр. 10.

РАЗНО.

Америка. Лондон је до данас најмногољуднија варош на свету, јер има преко шест милијуна становника; а на другом месту долази Њујорк, американска варош Сједињених Држава. По најновијем попису има та варош 3,987.200 особа, а са околином има преко 4,100.000 становника. За последњих пет година помножио се тамо број душа са 549.950. Ако то тако буде напредовало и даље, достиће и Лондон.

Енглеска. Године 1860. било је у Великој Британији 8.281 школа, а полазило је: 1,693.059 ученика те школе. Исте године било је тамо 135 казнених завода; а године 1898. било је тамо: 20.022 школе, које су полазили 5,601.249 ученика, а казнени заводи пали су те године на 66. Из тога се види, да школа и просвета сузбија зло и неваљалство.

65.000 Срба и Хрвата одселило сеу Америку. То су званични податци који не кажу, колико има свега нашега јаднога народа у тој тужној Америци.

А колико ли странаца досељује се сваки дан к нами, који живе лијепо, обилато, добро, код нас и од нас у нашим крајевима >

Сваки дан нам је наша стара земља и отаџбина све туђија, т. ј. све пунија туђих досељеника, а нашега народа — староседиоца — сваки дан у нас све мање, јер нас потискују, бјежимо, расељујемо се. Странци долазе, лијепо живе, напредују, потискују нас, јер умију, вјештији, мудрији су, па и посљедни сељак њихов зна нузгред, још ма какови занат, а ми узмичемо, расељујемо се, бјежимо, јер смо невјешти, не умемо, не знамо се окренути.

Кад се већ бјежи и сели, не би ли дакле боље било, да се наша добра дјеца, одсад још више него досад у младости у свијет крећу >

Да они уче и изучавају те свакојаке добре и корисне послове и потребне ствари, па да се послије — мјесто странаца — они кући враћају, и да они међу нама раде, теку и свој крај и народ просвјећујуг А они, који већ у свијету остати морају, нека се зарана за бољи посао спреме, па нека се они натјечу са туђинцима из бијела свијета. у

А гдје старосједиоци Срби по питомим српским крајевима не осјећају још довољно нужде и потребе, или немају можда још увијек ни довољног прегалаштва ни отпорне снаге, зар није боље, да у те наше крајеве одлази онај природни сувишак српске радне снаге из српских пренатучених крајева, откуд се данас у Америку, Африку и другамо бјежати мора и бјежи 2

Шаљите дакле ваљану дјецу из малена у свијет, упућујте их на поштење, послушност и рад, па ће за неколико година оживјети мјесто ваше и читав крај ваш, јер ће ти младићи брзо бити од велике користи и имати велику заслугу, па ће и своју породицу боље помагати него што данас зарађује један прости и задњи надничар. А кад буде више мрса и соли у мјесту, онда ће свима и свакоме обилатије и боље дотјецати. У таковом мјесту пропјеваће брзо срећа.

Жене ковачи. У сједињеним државама у Америци имаде сада 193 женска ковача, а пре десет година било је само 60.

Решасћез Уо1кађта Ег Зугплеп лист, који у Руми излази а у душак дражи Немце против Срба (и Славена у опште) пути и учи Немце, нека никако не узимају Срба шегрта и у опште Срба млађих у своје куће, радње и т. д. Кад би се то на српски превело, то би била исто тако и за Србе упута, да ни Срби не смеју исто тако држати швапских слугу, слушкиња, млађих, радника, а наша су села и градови преплављени швапским занатлијама, радницима, мајсторима, бирташима и т. д. и све те Швабе међу нама лепо живе.

Они се свуд шире и богате међу нама, а увек и Свуд су са сваким против нас, а њима ни то није доста, већ они хоће сасвим да истребе Србе, да се

ЖЕНСКИ СВЕТ

239.

они сами тамо шире, где је некад Србин без странаца живовао. Ми смо их безазлени Срби досад сами међу собом подизали, а сад они ето тако окрећу.

Видићемо, како ће се Срби одсад према свему томе владати.

Хвала Србима, који не узмичу. Нама Србима сви свуда о глави раде, а најгоре нам је и најгоре стојимо тамо, где сами пред душманима узмичемо, где попуштамо, пузимо.

И славенска ћирилица им је мрска, а баш славенска неораћа највећи су јој противници, па су и на пошти на све руке мучили и кињили Србе, а слапчине су и у томе попуштале — разуме се.

Али има још и правих, добрих Срба, који никога не дирају, никога не узнемирују, али који ни у своме никоме ни за длаку не попуштају и не узмичу, већ се бране, отимају, па се и притужују где треба, кад неразумни, неспособни, самовољни чиновници насиља чине,

Услед многих такових притужаба против безаКоња чиновничког, наредио је министар трговине, да одсад сви поштански службеници у Хрватској и Славонији морају да науче то јест да знаду читати ћирилицу и да пошта мора да прима обична писма и т, д. ћирилицом адресирана, а исто тако да признају и да примају потписе ћирилицом на рецеписима итд. – И то свуда на поштама у подручју Хрватске и Славоније.

Буду ли се одсад сви Срби тим својим правом издашније користили него досад и не буду ли попуштали, онда ће ускоро примати и пошта у свима осталим пословима ћирилицу, као што је то и у Далмацији, и у Босни.

КЊИЖЕВНОСТ.

— Господин Јован Јанко Ћ. Ћосић, учитељ сегедински, перовођа тамошње Добротворне Задруге СрпКиња и наш сарадник написао је неколико књижица за ученике и ученице срп. основ, нар. школа, које су дочекале и друго издање. Књиге су изишле у штампарији С. Миленковића у Вел. Кикинди 1905. год. а цена им је по 30 потура (филира) и то: Животињству, Православној науци хришћанској, Рачуници и. Земљопису; а Српској Граматици 40 пот., а Упутству за учење читања и писања помоћу фономимике, цена је 50 пот,

У овим књижицама садржи се ради начин, како овај учитељ учи своју децу читати, писати и остале предмете, колико је прописано за четир разреда срп. осн. нар. школе. Има у овим књижицама врло занимЉљивих података за размишљање, и за поуку како да се ради са једним и другим предметом у основној школи, па је вредно, да набаве учитељи све то и да се упознају с радом овог учитеља, па што им се допада нека усвоје, што им се не допада нека исправе; тако се и иде напред.

— Разредница. Вредни управитељ суботичке варошке српске основне школе и срп. вероисповедне школе на Келебији г. Богдан Свирчевић, уједно перовођа тамошње Добротворне Задруге Српкиња издао је и ове године извештај о подручним школама за прошлу школску 1904—1905. г. под насловом Разредница и написао је у њој у почетку поучан чланак за наш народ, који говори против моде и великог трошења око ње, а препоручује штедњу и разуман привредан рад. Остало се односи на рад школски.

— Аспасија. Роман из живота старих Јелина. Написао Роберт Хамерлинг. Превео Јован Грчић. Српска штампарија дра Светозара Милетића у Нов, Саду.

__ Овај роман има три књиге. Прва је изишла још 1884. г. у подлиску »Заставе» и отуда је сад прештампана. Има 313 страна обичне осмине и има девет приповедака. Друга је књига штампана 1897. г. има 281 страна, а у њој су осам приповедака. Трећа је