Ženski svet

108.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5.

пусти саму без неге, без надзора, ко би је тамо опомињао да се чува да не назебе, ко би је огртао у топле хаљине онако разгрејану од пе вања, ако није мајка поред њег Не, никако је не може саму пустити. И она покуша да јој омили забаве, водила ју је на игранке, које су се давале сваке суботе у касини, где се свирало, играло и певало, а Добрила је увек односила победу. Њен милозвучни глас очаравао је свакога, па су јој још више распаљивали жељу да пође на конзерваторију и да се усаврши у певању.

Добрилине лепе очи чисто су се сијале од задовољства, што су и други налазили да је потребно да се усаврши у певању. А њен осмејак, пун среће, па њени лепи бели ситни зуби као два низа бисера занели би свакога на ког би се насмешила.

Прође зима и настаде пролеће, а Добрила све је више наваљивала на родитеље, да је воде у Беч, и најпосле не могаху јој одолети: морадоше јој непунити ту жељу, особито кад им сузним очима рече: Ало јој не учине по вољи, да ће умрети од туге.

Дође и дан њихова одласка. Мајка ће је водити у Беч. У последње време већ је п сама желела да се Добрилина жеља испуни. Али кад седоше на железницу, наједанпут осети такав терет да је пожелела да бечки професори одрекну дар њеној кћери па да је доведе кући.

~

Пре но што је отишла гђа Мирићка са Добрилом у Беч, свратила је у В.... својој некој старој пријатељици, која им је врло често долазила у госте, и увек била ердачно дочекивана. А и живеле су те две пријатељице још у младости као две рођене сестре. да то је и хтела гђа Мирићка да та њена пријатељица види Добрилу пре но што оде у Беч. А и надала св да ће ова можда имати утицаја на Добрилу, да је одврати од њене намере.

Та пријатељица била је и необично ћудљива жена. Дочекала их је тако хладно, да су се обе изненадиле. Па се одмах окренуше и одоше одње. Али их тим срдачпије дочека нека рођака, код које проведоше осам дана у најпријатнијем расположењу. Припређивала пм је забаве у којима је Добрила очаравала својим певањем све присутне. А кад пођоше у Беч, мораде им Добрила обећати: кад буду приређивали концерат, да ће им

доћи и својим љупким гласом улешпати као што јој они говораху.

После тог љубазног дочека испратише их сви на железничку станицу и пожелеше им срећан шут и успех.

Како су (се већ раније дописивали са том госпођом код које ће Добрила бити на стану, тако су тамо одмах и одселе.

Добрила и ако се показивала пред својом мајком весела што јој се испуни најтоплија жеља, ипак је у срцу стрепила и била узнемирена због тога, да ли ће се њене наде остварити. И ако успе, како ће јој бити у туђем свету самој, без мајчине неге, јер она беше размажено дете. Па онда се сети како јој отац остаде тужан, како је жалосно погледа кад јој рече »е Богом!« као да је никад више неће видети. То ју је необично потреело. Па нема јој овде ни брата, који ју је пратио куд је год ишла. Свега онога што је имала у кругу својих милих код куће, нема овде.

Чим је сутрашњи дан освануо, Добрила се грозничаво спремала да оде са мајком и да се прикаже _ професорима. Од првог корака начинила је Добрила својом пријатном појавом врло леп утисак на све њих. Пошто је испиташе где је учила певање, и кад (се осведочише да је имала врло добар основ и наставу, одмах јој одредише и дан кад ће с њоме држати испитну пробу. Преко њихових правила допустише и мајци да може присуствовати томе испиту.

У одређени дан дође Добрила са мајком. Уђоше у салу где беху већ сви професори п ученице.

|| ако је Добрила била доста слободна, ипак осећаше неко необично узбуђење. То опази један од професора, па јој рече врло нежно:

— Не бојте се, дете моје, ми ћемо причекати док се мало приберете.

И после неколико тренутака, Добрила се беше прибрала толико, да је могла почети певати. Професор седе за клавир, даде јој знак и она одпоче певати. Глав јој је био тако пријатан и звучан, да су је сви професори слушали са највећом пажњом, Били су изненађени њеним лепим гласом, и кад је свршила певање, једногласно примише је у трећи виши разред.

Добрила је сјајно положила испит из певања и могла се елободно поносити што је од толиких странкиња она као Српкиња имала најбољи успех. Ади мајку колико је обрадовао тај кћерин успех, толико 6е ожалостила, кад је само помислила да ће три године (бити одвојена од свога де-

забаву,