Ženski svet

|" _

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ 117.

т Надица Бешлићева. Наш сарадник и одлични учитељ бајски, г. Душан Бешлић и вупруга му Исидора, изгубили су 10. (28.) априла о. г. своју мезимицу Надицу, која је једва навршила четврту годину живота. Ми саучествујемо у тузи ових добрих родитеља а покојној Надилт нека Бог подари рајске насладе!

" Вукица ЊЦенићева. И други наш сарадник

и врли песник, г. Бор. Л. Ценић, цариник у Београду, изгубио је своју милу ћБерчицу Букицу 13. (26.) априла о.г. у њеној шестој години живота. Заиста су то тешки губитци, који и страна срца потресају. Нека Бог утеши и ове добре родитеље а милој Вукици нека је лака црна земљица!

~ бре

у лом 99 ___

шЕЕлЕШКЕ ја

ПРОСВЕТА. БОСНА.

Срби, грађани Бјељинески, носе се мишљу, да подигну у својој средини ерпску вишу девојачку школу. Новчана ередетва прикупили су већ у довољној мери.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Краву треба држати за домаћу потребу само до десете године. После тог времена није више за прпплод а није ни за млеко. То је испитана пи утврђена ствар. За то треба краву после де сете године угојпти, па продати касапину.

Да не трупе кромпир у трапу. Поједине врсте кромпира, кад сложу у НИШ ваља посути сувим кречним поахом. Прах тај одузима кромпиру влагу, а земља, која, је остала на кромпиРу; полако поспада < њега; а овим тога уништава тај прах штетну плесан,а на укус кромпира не утиче никако.

Ланено семе као храна и као лек. Искуством је посведочено, да је ланено семе за стоку од велике користи. Кад с пролећа и е јесени мењају коњи длаку, ваља 2—3 прегрша ланена семена скувати у 6 литри воде, па дати им да пију, брво ће их проћи лињање и добиће уз то нову глатку и сјајну длаку. Кад коњима боле копита, онда је ланено семе потопљено у хладној води одлично ередетво као први лек.

РАЗНО.

Данека је издала, наредбу, да свакп крчмар или трговац, који би дао пијанцу толико да пије да не може кући отићи, дужан је о евом трошку однети до куће ппјанца и ако би пијанац учинио какву штету у том стању сносп еву

|

вечај ла ПО

штету сам крчмар или трговац пића. Добро би било, да се п код пас заведу таке паредбе.

чКенскиње у практичном животу. У америчким државама изједначиле се скоро у свему женекиње се мушкима, тамо има преко 1000 женскиња, које практично раде као адвокати. У самом Њу-Јорку пма их 50 адвоката и евима иде добро канцеларија.

=

КЊИЖЕВНОСТ.

Српека прича у немачком и мађарском преводу. Прпповетка из српеко-бугареског рата „Бадње вече на мртвој стражи од нашег сарадника Ивана Иванића преведена је на немачки језик и изашла је у бечком „Оезјег. Дениле Иста прича преведена је п на мађареки језик.

Из историје ерпског народа за омладину и народ приредио Кузман Миловановић, учитељ и управитељ школски у Нов. Саду. Прва, свеска. — Цена 20 пот. — Прештампано из „Невена“ за 1905. и 1906. г. у Нов. Саду. ОСрпека штампарија Дра Светозара Милетића. 1906.

Вечне Загробне Тајне. Како живе наши умрли, њихов савез са живима, њихова блаженства п муке. Џо учењу ев. писма, отаца п учитеља цркве. Са 9 слика. Саставио игуман Антоније. Од московеког Духовно-Цензурнога Комитета штампати дозвољено. Превела наша сарадница и учитељица тур. бечејска гђа Даринка Неранџић-Брашованова. Цена је књизи 1 круна. Штампарија Гиге Јовановића у Тур. Бечеју. 1906.

Деоба Јакшића, драма у три чина, написао Мита Калић, Издање у штампа М. Опајића, Срем. Митровица, 1906. Цена: 1 круна или 1 10 динара.

Г. Мита Калић познат је нашем свету са својих позоришних умотворина. И ово је једна така умотворина, коју је писац извео по народној песми: Леоба Јакшића, за то је п дао тој

драми исти наелов. Писац је. врло лепо извео ствар, још вамо да је боље објаснио победе које