Ženski svet

ДИ – МЕД

Бр. 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 183.

етима одвећ пеепошљива била. Кајала се што је јединцу своме толико непрпјатности проузроковала. Очајно је помишквала на лек, који би даље зло спречио. Не, нека еву нашу тековину упропаети, ипак је не могу пустити да оде. Како би он без ње несретан био! А несрећу мога ептна не би могла пи сама прежпвети; напослетку је до тог уверења дошла, да ерећу п задовољство пе опредељује само богатетво. Похита сину.

Реци ми, је ли то све због мене било 7

—> Не, ппје због тебе, нико није крив; то је моја несрећа; знаш она је доста раздражљива... нсрвозна.. па видиш... ппје могла већ тр пети =

— Доста — прекиде га — немој околишити, видим ја ко је крив, знам све како је, пего иди и задржи је, реци јој да ћу ја изаћи из куће. Видиш, стара сам израђена, па је боље за мене да живим у миру, ето имамо пољеко имање, тамо ћу од данас живети, а радоваћу се, кад ме вас двоје посетите, само нека сте ви еретни.

Иди, реци јој, задржи је.

Хвала мама па вашој доброти, али то никад пе може бити да ви идете.

—- Алп је то моја воља 2

— Ја ипак не бп пристао на то.

Доста, говорићемо још о томе. Сад идип реци јој, да остане. Спрота ко зна како пати,а мора јој бити тешко, јер те љуби и поштује, јесте, ја сам уверена, да те љуби, иди утеши је;

Кад је отишао жени, није знао како да почне, те ће рећи: Ђилда је ли, зар ме остављалш, дакле не волиш ме2

— Па ти мене шаљеш! одговори она је: цајући.

Јар теби се чини! јесте, кад ти од мене немогуће захтеваш; али чујеш, ходи овамо, затим је ухвати за руку и привуче наслоњачи седнувши до ње.

Зампели себе у мом положају! како бих могао матер евоју отерати из куће, матер, која ме је родила п однеговала, са љубављу и осећајем које само матере могу пмати, којој сам ја живот и свет! Да њу искључим из своје околине значило би, да јој век прекраћујем, а то сигурно не желиш.

~

Како бих желплаг одговори гушећи се у сузама.

Реци дакле, — зар би ти могла мене оставити, не би те срце болело за мном>7

Кад бих знала, да се неће еутра поповити оно, што је данас било 7

Ти за мене не мариш !

Не марим 2 а знаш ли, да без тебе не би ни живети могла.

Па кад мене волиш, што пеби и моју матер волела.

— Како је не бих волела, кад је твоја.

Дакле нећеш ићи — рече радосно и пољуби је.

Нека буде тако, остаћу, докле год ме твоја мати устрпи.

Ако желшш, мати ће отићи 2

Не, нећу да иде, сирота! Како би јој тешко било да сама живи, особито у тим годинама,

Прошло је већ неколико месеци од дана. кад је Ђилда хтела мужа да остави. Па би ли веровалп2 ада је сасвим задовољна у малој варошици, са околином, обичајима па п са свекрвом. Заволела је и кућевне послове; сада је свекрва више пута кори, што толико ради; немој шити — рећи ће јој често —, зато су машине, да човек себи живот олакша, —— немој кварити очи; када би Ђилда куда пошла, рекла би јој: куда ћеш пешке, да зашто су нам каруца, што би се патила, кад нам је Бог дао и ту удобност.

Слагале се у свему; нико не би познао ону од пре неколико месеци џандрљиву свекрву и размажену снаху.

У последње време имали еу особито мио предмет за разговор: о беби, коју ће рода кроз којп дан донети.

Госпођа Изабела је већ спремила еве, што је нужно за дочек тако милог госта; коштуљице, колевка и сва опрема тако је лепа пи скупоцена. да је се не би ни какав принц стидео.

Ђилда се није више тужала на дуго време, а једном приликом рече свекрви, да се много удобније живи у провинцији, него у великој вароши... ....