Ženski svet

„Психологија женскиња.”

У богатој руској књижевности налази се и једна књижица под овим насловом, у преводу професора С. Патрика. Ми ћемо овде изнети, у најкраћем изводу, неке интересантне податке одиференцији између мушких и женскиња, које се пабирче всћином од изузетака. Но и поред све те разлике, која се састоји већином у ип■ шезитету (јачини) рада, ие у суштгши рада, ми држимо, да не може бити нарочите психологије женскиња, или, друкче рећи: женске психологије, јер паука за дапас зиа само за јсдп.у исихологију, пошто се све душевне радње, које психологија изучава, врше по једним истим законима, како год код мушких, тако и код женских. Мале разлике у духовном погледу (и то у неким појавима само) између ова два пола, г шсу довољне да могу чинити засебне науке, не постоји засебни женски духовни свет. А сем тога, ни сви људи, ни све женскиње, у том погледу нису једнаки. Има у том погледу знатне разлике баш и међу самим као год и међу људима и женама. Кол Ико има људи са некојим женским духовним особинама; а колико има жена са мушким особинама?! Ако би се усвојило ово цепкање и хватање ових малих диференција, дошли би до тога закључка: да психологија и не постоји као наука. Дакле, вратили би се на негдашње мишљење о томе. У поменутој књижици налазе се овака мишљења и податци о женскињу: Још од времена Аристотела (стари грчки филозоф, који је живео много пре Ис. Христа) исто је исказивано мишљење, да је женскшње особите врсте ниже и несавршеније створење, чији је развитак задржан, ометен, извесним узроцима. С друге стране чује се мишљење: да је жена

зрело дете, и, према томе, да она прииада типу деце. У последње време ово мишљење допуњује се тиме, што се каже, и ако жена доиста припада типу деце, опет је то прави тип расе, који је савршенији него мушки тип и који се одликује строгоlпћу. У оггште, доказује се, да у целом животном свету, женка, с физичког гледишта, и с погледом на животну силу, стоји много више него мужјак, и да се на i-toj много јасније испољавају карактеристичне црте појединих фела (родова). Не осуђујући и не расправљајући ни једио од ових претноставака и теорија, писац ове књижице прелази на факта, која је вели - могуће доказати. Код свију цивилизованих раса женскиње је мање и лакше од мушких, Изузетак је женскиње у 13. и 14. години, када је оно веће и теже од мушких истога доба. Облик тела код женскиња више је округао (обал), а мање кошчат, него у мушкиња, благодарећи већој количини масног ткања него мишићног (меса). У мишићном ткању женскиња већи је проценат воде, него код мушких. Мишићна снага женскиња износи % мушке снаге. Узраст женскиња према мушкима стоји као 16 према 17, а тежина тела као 9 према 10. Труп женскиња, упоређен с рукама и ногама, дужи је код женскиЈња него код мушких. Положај тела, стас, код женскиња мање је усправан него код мушкога. Код женскиња није раван, него се више клати. Ни главу женскиње не држи право као мушки. ' Једна од најкарактеристичнијих особина јесте факат: да је кажипрст код женскиња дужи од четвртог прста, што врло ретко бива у мушких. Гласне жице у женскиња су краће, а углед и глас им је тањи виши. Ждрело у устима им је мање и више

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ