Ženski svet

(даље) је смештен у врату, него што је у мушких. Сузних жљезда женскиње има знатно више. Обим плућа код женскиња мањи је но код мушких, а тако исто и количина издисање угљене киселине мања је, него код мушких. И састав крви код ова два полаје различан. У крви женскиња има мање крвних зрнаца. Осим тога, у крви женскиња има више воде, него код мушких. У опште женскиње је малокрвније. Њихов пулс је за B—l2 удара већи него у мушких. Нађена је врло интересантна разлика међу мушкима и женскињу у погледу смртности, болести и рађања. Статистика показује да се у Јевропи и Америци на 100 женских роди 105 мушких. Више или мање такав је однос и код нецивилизозаних народа. Статистика тврди да мушки више умиру, и да је женскиње издржљи-

вије готово у свима болестима. Број женскиња је већи него мушки у свима годинама живота, поред умирањаженскиња скопчаног са материнством. Од извесних болести женскиње више, а од извесних мање, болује. Женскиње и деца болују скоро од једних истих болести. Сваку хируршку операцију женскиње боље издржи и ране им брже зарасту. Женске не старе тако брзо и живе дуже. Међу стогодишњим старцима и старицама број женскиња је двапут већи него број мушких. Ноге и руке у женскиња служе дуже него код мушких. Код женскиња је много мање физичких (телесних) недостатака (наказа). Лобања у женскиња је мања него код мушких. Чело је више усправно. Теме равније, а потиљак мањи. Доња вилица у женскиња је мања и више заокругљена. Лице, упоређено с главом у неколико је мање. (Свршмћесс).

Жртве прилике.

Врло је тешко побројати све начине, којима женскиње подлеже с уцети. Ова грдна страст вадала је већ многу рану н карактеру и отменостп и части и светињи породичној и против ње нема одбране. Нема можда пи у ком реду друштва женске, која би ту чинила изузетак. Степен сујете је у разних народа разнолик према темпераменту и природи дотичне расе. У Францускиња је највиши. Није дакле чудо, што ју је досетљивост трговачка употребила у своју корист, на јој још призвала у помоћ и прилику. Париз је и тако чувен и славан као извор моде, али су француске трговине тако удешене, да изазивају вољу за луксузом, модом. Само тако се даје тумачити нова болест међу женскима у Паризу, која је почела озбиљно да занима и научењаке и пспптиваче људско душе, а која доби име: » магазинишеш « ио оним грдним продавницама и трговидама, које се данас у свакој главнијој

улици napucicoj иодижу, а којс су ирава ремек-дела модерног пљачкања. То и нису скромне куће, већ днвне палате до неба високе, у којима ћете наћи свачега, што живот пријатнијим чиии. Први је услов, да роба у њима буде што при мамљивије изложена, а други, да је лако приступачна. Купац може сваки комад да узме у руке, чиме је воља за куповање увеличана. Огара је истина, да ћемо пре купити ону ствар, коју можемо и у руке узети, него ону, коју само из извесие даљине, можда кроз стакло гледамо. Но париске трговине се у првом реду труде, да се у њима женски свет, као у својој кући осећа. Ту неиа да мора човек купити, јер свако може по тим сталним изложбама ходати и уживати у изложеним предметпма, а колико је то уживање за многе женске, знамо u ми из сопсгвеног искусгва. —• У париским радњама свака угодност стоји публици на расположењу. Лифтови непрестано

54

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 3