Ženski svet

Стр. 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр

и српска штампа свагда са своје стране помагала својим саветима задруге. Свака би задруга тежила да што боље осветла себи обрав, распитивале би једна за другу, угледала би се једна на другу.

Задруге би сваке године објављивале, колики су им приход донеле српске вечери, Наши би листови увели сталну белешку о српским вечерима, саопштавали би, у које новчане заводе улажу поје. дине задруге своје готовине и т.д. Од српских новчаних завода могло се тражити, да овај новац укамате са што ве. ћом стопом. Зар не би ово била једна жива организација наших Добротворних Задруга Српкиња, врста једне заједнице. = Тако би Добротворне Задруге Српкиња у нас дошле до другог значаја. Оне би по. стале свака за себе и све скупа наши највећи народни добротвори. Внало би се да постоје и то у неку већу сврху него досада. Изашле би из данашњег оквира и ми бисмо другим очима гледали на њих.

Овакав покрет, најзад, дао би за извесно нова полета пи самим задругама. Оснивале би се задруге и тамо, где их данас немамо, наше народне институције би поново процветале.

освајање ових мисли не би требало да наиђе на формалне тешкоће. По нашем охваћању излишно би било чак и допибивати се много. Хоће ли се у једној задрузи једна забава више или мање годишње приредити, ствар је управнога одбора ове или оне задруге; већ сама чињеница, да једна или друга задруга приреди после овог једно своје овако српско вече, значило би, да пристаје на

ове наше мисли. +

Задруге имају реч. Једино од њих зависи, хоће ди се моћи и смети Српство одсада надати сваких десет година једном вавештају од најмање 50.000 круна.

Српство у овим нашим крајевима,

ван Србије и Црне Горе, треба добро: твора. Бог је сведок. Папчево. Др. Никола Милутиновић.

Жао пам је, што г. писац није одмах у нашем листу, као органу Добротворних Задруга, панео ове своје мисли, те би до сад Задруге пмале прилике, да о њима равмпсле п расуде п евентуално п своје закључке донесу. Али, није ни сад доц: кан, шта вшше, сад је п прилика ва то, јер су сад наше чланице доколније, а сад су на реду п забаве, те се по неки део од њих може и раније на оваке цели одредити.

Нама се, искрено исповедамо, свиђа, овај предлог, јер би на тај начин дошле нато Задруге у прилику, да се бар у извесним годинама састају на договоре о саједничким вадаецима, кад нам се са меродавне стране н дозвољавају у двапута тражени савези. (амо пам се чини, да је размак од десет година и сувише велик. Довољно би бало, да се протегне то на три, четир, а највише на пет година, јер је важнија морална добит, они састанци и измена мисли, него материјална, која се ту тражи. А ако која народна ствар вахтева већих прилога, него што се скупи за 4—65 година, могу се одредбе учинити, да се на ту страну и двапут и трипут, четир или петогодишњи прпнов у носи. Но свакојако захтевамо, да се ти приноси одређују само на страну женске половине и њиховог моралног п материјалног унапређења, које свакако стоје у свеви са општим народним интересима.

Молимо, да наше Добротворне Задруге иаволе ова питања узети у претрес већ у овогодишњим својим скупштинама, и евентуална решења износати у овом листу. Ако се потреба укаже мп ћемо илп која друга задруга заказати један састанак на лето па ћемо то питање свестраније оценити и коначно решити.

Уредт.

чу