Ženski svet

Врли ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр: 1.

народни опстанак. 'То се даје и овако постићи, само треба хтети.

Хтели бисмо да скренемо пажњу наших задруга ва један пут и начин, како би српекп народ од наших добротворпих задруга могао имати кудикамо већу ко рист, него што је у стварп данав има,

Од куда долази, да корпст, коју нам наше женске вадруге данас пружају, тако рећи п не видимо Без сумње, једино отуда, штго свака женска задруга у првом реду пма пред очима своју околину, потребе своје околине. Из године у годину, оне испомажу поглавито своју сиротињу, троше на издржавање које од својих школа ит,д. Оаће по требе (Српства долазе у обзпр теку дру: гом реду, или уопће никако. Наше задруге, све што имају и све чиме могу располагати, троше на своје ситне потребе. Да нису овде онде још годттињи прилози Привреднику и то тек од последњих година овамо, оне би сеограничиле пскључиво на испомагање својих месних потреба. Међутим српски народ, целина његова, за своје оаће потребе тражи внатно већих жртава.

Боже сачувај, не тужимо се мп, што наше задруге имају у виду евагда у пр вом реду своја места. Али није право, да цео свој рад улажу само на подмиривање ових трошкова. (рпскп народ о правом тражи од својих добротворних женских задруга већу корист, ма је п не било, —- као што је и не може бити, — сваке године. Сваки је додуше себи најближи, али се тек задруге не смеју ограничити једино на своју околину.

Овај дакле пут п начан, како да жепске задруге живље прораде на корист опћу а и да дођу једна с другом у живљи дотицај био би у овом:

Пре свега свака Добротворна Задруга Српкања у овим нашим крајевима треба да реши, да сваке године прпреди једно српско вече са улазном ценом према својам прпликама. Прпход од овога свога вечера не би онда употребили на своје

»друштвене« сврхе, а не би смео да уђе на у друштвени фонд, него једано на потпомагање и оснивање српских народ“ ппх установа уопће. Оваке би се вечери понајбоље држале зими, недељом после подне, а можда баш најбоље о божићним празницима. (Панчевачко ерпско црквено певачко друштво, на пр. приређује своје „духовне концерте“ већ 20 година на други дап католичког Божића у 0 сати после подне.) На тпм вечерима држала би се предавања о српским стварима, 0 бројном и терпторијалном кретању Орпства, нарочито дотичнога краја, о српској књижевности и т. д., могло би се уз то декламовати, певати, можда и свирати, ако баш и не бп било играња, јер оваке српске вечери наших задруга, по нашем схваћању, ае би требале да посе тиџ наплох досадашњих стереотишших забава.

Новчани прплози, односно приход ових српекпх вечери, требало би остављати у веће српс«е новчане заводе, рецимо десет година на укамаћивање, (На оваки подужи рок полажемо особиту важност.)

Кад просечни годишња приход од ових вечера п не би био већи од 80 круна, ипак би српски народ на овај начин од својих женских задруга добијао сваких десет година око 50 хпљада круна. Притекну ли онда женске задруге својим овакем прилогом у помоћ ма којој нашој установп, положај њеп баш оваковим поклоном морао би се очигледно изменити. А могле би и саме задруге на овакав начин много што шта створити, у чему данас оскудевамо. — Питање, које би вадруге својим скупштинским закључцима одлучивале: па шта би се имао крајем сваких 10 година од свију задруга сакупљени новац од српских вечери употребити, дало би се на врло прост начин решити, Рецимо да три четири задруге, које би на крају 10 година највећи принос искавале, имају право решавати, у какву ће се сврху новац употребити. (Ове трп четири задруге могле би споравумно пзабрати још једну задругу са мањим годишњим прилозима.

Его уједно прилике задругама, да се такмаче у родољубљу! Равуме се, да би