Ženski svet

Стр. 196.

по спреми, коју су ту истакле женскиње и по међусобном одношају који се ту први пут истакао и приказао у свој својој снази међу словенским женскињама, а кад међусобна словенска љубав загреје срца женскиња и усади се у њихове груди, онда ће лако прећи тај осећај и на остале чланове словенских огранака, којима је служио овај као и сви потоњи свесловенски конгреси у Прагу из ове године. > ж ж

Овом приликом хоћемо да се дотакнемо поново савеза овостраних Добротворних Задруга Српкиња, који поново покреће загребачки „Привредник“ у свом последњем 15. броју од о. г. Он заступа мисао, да је овом свесловенском конгресу ваљало да је предходио Савез Српкиња, и да је из тих ограначких савеза потекао овај општи. Ми признајемо, да су ти разлози умесни, али све је то бадава, кад се у данашњим приликама не да известита замисао. Зар није поштованом „Привреднику“ познато, да је Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња у два маха покушавала, да оснује савез овостраних Добротворних Задругаи утрошила је на то око 500 К, и у оба пута је одбијена са меродавне стране с тим, да се у смислу државних прописа не дозвољавају таке установе. Кад се дакле није могло то постићи

пре, још мање ће се моћи у ове строжије дане очекивати. С тога је изли-

ЖЕНСКИ СВЕТ Бро

шно и истицати то питање у дангшњим приликама и трошити новац, кад се за извесно знаде, да се не може остварити.

Ми морамо, дакле, према тим приликама, тражити друга пута и начина, да дођемо до својих заједничких састанака и неког заједничког рада, а за то могу бити погодни наши петогодишњи састанци, које је покренуо г. др. Милутиновић из Панчева, а које је Добротворна Задруга Српкиња Но. восаткиња прихватила. На тој основи можемо од времена на време одржавати своје заједничке састанке, као неке конгресе, у којима ћемо претре сати општа питања, што засецају у делокруг оваких задруга, а од општег су значаја. За то ће нам дати повода оне своте, које ћемо, ако све задруге прихвате, имати да одређујемо, за које ћемо цели и чему их наменути.

О формалном савезу овостраних Добротворних Задруга Српкиња не може, према озаким приликама, бити разговора, те то питање ваља скинути, бар за сад, са дневног реда. Зато треба прихватити петогодишње састанке, и зато молимо поново све наше овостране Добротворне Задруге Српкиња, да прихвате предлог г. др. Милутиновића и да се придруже решењу наше новосадске задруге, те да већ ове године отпочну приређивати забаве на ту цел или у своме буџету да почну одређивати извесне своте за опште народне интересе. То је наше мишљење.

——=вевеоседуве=——-

БОРАНСТВЕНА ПОЕЗИЈА,

4 тетененол обвол бреленоме свету 4 зетботној шалној обозелмној ноћа, одиојел једну збезиј десцену п Красну, блистобу пи сјајну од чудесне моћи.

ераци су јој длат псплетени дивно,

(60 обиља бдозјет дитослова права,

оба ми лиђро верно обоземне тјте,

блаодашним сјајел свеђер озараба Т. Бечеј.

овезпо „тоја дична, десцена п расна, Фола лота брли, Крепћи взаштттниче, обезјо моја тла, длисттава п сјајна, (Влавни долсијр света прболијчениче '

сИчп те, да тп из дна срца мото

с! еуторно Кличел: „еј вала тип п слава!

бјер, што моја душа храм је богнјег лтра,

оаелута је твојих свеших толмтштва! ин