Ženski svet

због којих се »срп. женске задруге« оснивају. Нашамила дечица: Б. Вујина , С. Вујина, С. Мрђенова и 3. Поштића декламоваху са много осећаја и живахности. После ових малишана показаше нам своје умеће наши дилетанти, којима дугујемо много благодарности и довикујемо им: »До скорог поновнога виђења на позоришним даскама«! Готово смо у двоумици, кога да споменемо пре, јер игра свију била је савршена. Милка (гђа Мара ВлашкалиК ) и Мита катана (г. Н. Павловић) [својим су улогама сјајно задовољили; а тек слепац Пантелија (гђа М. Ћирилов), слепац Арсеније (r. Пера Стојшић ) и слепац Гавра (г. Ж. Аиерлић ) били су толико природни у игри, гестима и масци, да је опћинство било управо одушевљено. Стражмештар (г. Т. Катанић ) па брица (г. П. Мартоношки ) те пандур Риста (г. Н. Павловић) изазваше својом оригиналношћу буру смеха. И солга (г. Јован Катанић) те Милош (г. Скандарски ), Милева (гђица С. Бачлић) те лепе Иришкиње (гђице Кашанска, Бежанова и Катанићева бејаху у сваком погледу својим улогама дорасли, што им је и публика дуготрајним тапшањем и повицима »Живели!« признала. У велико нас је забављала математична виртуозност келнера (г. Ж. Аиерлић). Све у свему приказивање је испало на свеопште уживање и задовољство, па се наши мили дилетанти могу с поносом сећати свога суделовања у приказивању »Саћурице и Шубаре«, како ће се и сви Стапарци још дуго сећати карловачке калдрме, иришке правде и румскога блата. И материјални успех ове забаве не заостаје за моралним, јер је што за улазнице, што на свечарству, за томболу и добровољних прилога ушло 300 К 40 потура. А rerfCf В. Р. Ј.

Рума. (Писмо пријатељици). Драга Марта! Други дан Божића одржало је девојачхо коло своју редовну забаву, знајући, да те то занима ево да ти је у кратко опишем. Др. Игњат Бокур проф. на вишој девој. школи у Н. Саду држао је предавање о Ивану Мештровићу уметнику. Тај је говор очарао све слушаоце; говорник је сву своју душу унео у тај диван говор; штета заиста за сваког оног, ко није тај говор чуо. Оно што је за Римљане Рафаело, Микел Анџело, то је за нас данас Мештровић. Благо народу, којем матере такове синове ра-

ђају. Наталија Рашићева дошла је из Београда, да се таком милом позиву дев. кола одазове свирала је на цитри. У дворани беше тишина, њена њежна, мека свирка звучила је као молитва, која се небу уздиже, ах, Боже, драга пријатељице моја! тога тренутка ме обузеше жалосне мисли, морах плакати, да ме није тргла из сањарија мојих онај урнебесан аплаус, који се разлегао. Г-ца је морала поново три комада свирати, међу осталим и нову македонку. Затим су на двема цитрама свирале С. Говорчиновићева и М. Чернолкова лепо умиљно, одбор је гошћама на позорници пружио букета два и то у цвећу тробојке наше. Изненађење беше за публику вертеп, који тако лепо представљаху чланице девојачког кола. Вертеп! тај красан наш обичај почиње народ наш да га изопачава; а како ли је лепо кад Анђео поред вертепа клекне, подигне очи небу и помоли се: Преблаги Боже чуј ми молитву, Помози сваком дому, колеби, Заштити Боже оног несретног, Који и нема крова својега. Помози чак и сињем камену, Помози тици усред студена, Помози мраву, ситном нејаком, Помози вуку у сред кршева, Помози сваком ког си створио. Али заштити и твог Србина, Који је тако силно несретан. И нехотице пофторих у себи ове последње речи, Боже заштити га. Последња тачка беше жива слика »Цвеће се свети«. Душа ми заиграла гледајући оно коло девојака на позорници, изађе ми пред очи позив њихов, и њихова тако рећи чврста задаћа да уједине мисли и осећаје оних, који су данас тако поцепани и раздружени. Видиш ли, драга Марта, какви ме осећаји и мисли подузимаху за време те забаве. Још хоћу да ти споменем, да нам је чист приход 229 Круна. Издатака је доста било 171 Круна Збогом, до виђења и опет у духу! Р 3 ' СтарИ Бечеј. (Забава Просветне ЗадруЊ Срикиња). После дуже паузе од четир године приредила је наша женска Задруга у суботу 31. децембра 1911. г. (13. јануара 1912) у очи нове године забаву, и то концерат са шран-

ШНСШ СВЕТ Ł р . 2