Ženski svet

знањем из уџбеника, тада му се дају књиге које има свака јапанска породица, и која је једна иста и за одрасле и за децу а шо је историја јаианске државе. Она се у нас брижљиво чува од сваке тенденциозности, од сваког страног елемента, јер она обухвата хиљадугодишњице. Она садржи само оно што је поучно, занимљиво и лепо. Она је најбоље штиво за Јапанца сваког положаја и узраста. Према овоме, шта ће јапанској деци специјални писци и њихове уметничке (вештачке), макар и даровито напиеане

књиге? Чак ми не налазимо за веће зло него кад малом Јапанцу случајно допадне у руке какав роман из живота одраслих. Иде време кад Бе он испитати и тај живот. Сад, у младости, нека се само припрема за тај живот“, Тако Мохизуки о дечјој лектири и васпитању Јапанаца. Ове последње реченице веома су карактеристичне за Јапанце и врло поучне за европске педагоге и васпитаче. »Школа и Жизнб«. Превео Ђ. С. Којић учитељ у Београду.

Превео Ђ. С. Којић учитељ у Београду.

Дописи.

Стапар. (Прослава крсног имена). Година дана! Кратак је то век, али по развитак наше женске задруге од важног замашаја. Пре годину дана састале се овдашње напредније женскиње у српској основној школи са жељом, да покуша основати добротворну женску задругу и да започне своје благотворно делање у најскромнијим границама. Било је међу нама доста скептика, који нам прорекоше смрт још пре рођења; а било је и такових, који прорицаху, е не ћемо ни 3 месеца животарити моћи а камо ли да живимо правим животом, како ми тај живот себи замишљасмо. Али наше родољубиво српско женскиње није презало нити устукнуло уплашено тим злоглупим пророчанствима, већ је својски и са свим жаром својих српских срдаца пригнуло уз посао и ми данас можемо радосно да ускликнемо: Хвала Ти, Боже, који си нам помогао те пробисмо чврсту ледену кору и загрејасмо за наш рад и најскептичније душе.Ј Година дана! А ми радосна срца по други пут прослависмо крсно име наше миле задруге. После св. литургије, код које чинодејствоваху преч. r. г. М. Поиовић и Ј. Вујин, освећена је у школи водица и сечен је славски колач. Славска кума, наша опште поштована задругарка и одборница, гђа К. Сшанковић, подарила је том приликом задружној благајни К 20 У исту цељ приложише и остали гости преко К 20. Кољиво је поклонила и спремила гђа Д. Поиовић а славски колач гђа Софија Волић.

После освећења водице изрекао је преч. г. М. Поповић врло леп говор о рапидном напретку, а хвале достојном делању ове задруге, а наша мила (по развитак и напредак задруге врло заслужна) председница, гђа В. С Милика поздравила је у место славске куме (своје добре матере) задругарке и присутне госте топлим речима молећи их, да и унапред не клону духом већ да сложно раде, како би могли што више допринети за просвету међу својим српским народом а и утрти што више сиротињских суза. По том су чланице понудиле присутне кољивом, колачем и ракијом и разишле се својим кућама радујући се унапред ужитку, што ће им га довече пружити наша деца декламовањем чика Змај Јовиних песама и наши вредни дилетанти приказивањем Округићеве »Саћурице и Шубаре«. И ми се радујемо, што можемо констатовати, да наше радовање од пре подне не бејаше прерано и узалудно. Пред саму забаву развиле су наше дражесне и миловидне гђице: Катица Пошшићева, Босиљка Поиовићева, Иванка Сшанојева, Катица Николићева и 0. Јушвићева живахну трговину карата за томболу, те за трен ока распачаше 250 комада. Поздравни говор госп. Бошка Пошшића био је врло кратак али пун духовите садржине. Кратким цртама оцртао нам је говорник позив срп. матера као и позив женских задруга, њихове дужности, њихов рад и племените цељи

Бр. 2. ЖЕНСКИ ČBET