Ženski svet

Бррр! Какав неред влада овде! Дабогме, господин Јован се обукао у свечано одело, а свакидање одело побацао на све стране. А гле, гле, и од одела милостивог господина налази се неколико комада! Шта значи ово? запита се Крста и пожури се у своју облачионицу, отвори орман и стане прегледати своје одело. Није се преварио. Један фрак му је нестао и сад се господин Јанчика парадирау њему. Може од њега још и то бити, да се сад приказује као Крста Миланковић и добро се провађа. Тук на лук! рече Крста смејући се —. Кад слуга игра господина, што не би господин играо улогу слуге? Ову мисао брзо је остварио. После неколико минута Крста је стајао у Јовановој новој новцатој ливреји пред огледалом, па је богме још и бркове уврнуо, те смешећи се рече: Био бих леп послужитељ, заиста! Ко зна, можда ћу и ја коме малу радост данас учинити! Хајдмо! С таким мислима изађе на улицу и стане пред трговину, у којој се продавале дечије играчке. И брзо му се заустави поглед на две отмене даме, од којих му се одмах једна допала и то, не старија: жена Славка Симића, председника суда, него кћи му Вукосава, која је дивна била. Кад су даме оставиле трговину, он је за њима ишао. Непрестано га је нека неодољива сила све ближе и ближе њима привлачила. Даме су час у једну час у другу трговину свраћале, и напослетку су на старом варошком тргу узели једну огромиу „Јелку“ божићно дрво. Но ово тек неће саме вући кући, помисли Крста, скинувши шешир и понудив своју услугу. Јест, али .... рече млађа дама колебајући се и једним погледом промери му његову нову ливреју. Без места сам одговори Крста разумевши реч „али“ и свачега се радо примам.

Оне му одобре и Крста узме на раме велико дрво, од старије даме узме свежањ и пође за њима. Као обично што су женске, тако ни сад ове нису биле одмах готове са куповањем већ су још у неких десет трговина улазиле, и Крста је увек стрпељиво чекао, са великим дрветом и другим многим стварима, које су се намножавале, да је већ једва видео пут пред собом, и радо би из свог џепа платио кола, само да се ослободи тога. Напослетку стигоше пред једну златарску радњу и ту су у излогу гледале дуго неку особито лепу сребрну дувањару а допао им се јако и један кратак и широк златан ланац, на којима беше и цена истакнута. На ово оца већ одавна боли зуб, примети Вукосава. Јест, али сад већ немам код себе толико новаца! одговори мати. Нека пошаљу с рачуном кући! Али ако оцу пре времена дође у руке! Пожуримо се кући и вратимо се опет натраг! Доцкан је, а још имамо много посла! Крста, који је до краја слушао тихо саветовање, уједанпут спусти иа снег свој терет, и из џепа извади мали новчаник и понуди га госпођи на расположење. Даме прво погледају на услужног послужитеља, али једним погледом уверише се о богатој садржини новчаника и брзо се реше да приме зајам. После куповања тих ствари крену се доиста кући. Уз пут су говориле о необичном послужитељу. Мама j'e забринуто приметила, да ће га после његове услуге тешко моћи са неколико филера отпустити. Мора бити врло учтив човек рече Мама пристојан и скроман. Знаш шта, кад му већ морамо више дати, онда боље.да га задржимо на вечери. И Вукосава се слагала с тим предлогом, те кад су стигли до куће враћајући му узајмљени новац, запитају Крсту.

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

41