Ženski svet

Како се ви зовете? Јанчика-Јован, како хоћете одговори Крста. Дакле Јанчика, да л’ можете остати код нас ово вече? Могу! Добро, онда ћу вас молити, да ми помогнете прво да украсимо божићну Јелку, затим ћете послуживати око стола. Крста се поклони па је онда тачно и савесно извршивао заповести, као најбољи и изучени послужитељ, а срце му је међутим хтело да искочи од радости. „Јелку“ је сместио у ручаоницу, затим је отрчао у најближу трговину по бојадисану хартију, златне гајтане, свећице и т. д. Овом приликом највећом брзином јурне у једну златарску радњу, и још није био добро за собом ни врата затворио а већ је питао: —. Да ли имате једну гривну или иглу са именом „Вукосава“? Златар тражећи неколико минута покаже му једну сребрну иглу. Јесте л’ ви луди? повиче Кр, ста горопадно та то је само за какву куварицу. 0 молим! одговори златар иронично, могу вас послужити и скупоценијим стварима, и изнесе пред њега једму златну иглу, на којој је име „Вукосава“, која беше сва драгим каменом испуњена. Ово ће бити добро рече Крста. Шта је цена? Извините Нисам знао . . . . муцао је златар. Три стотине форината. Крста извади свој велики кожњи новчаник исплати суму, и као ветар изјури из радње да што пре стигне кући. Вукосава га је већ са нестрпљењем чекала. Ох, та ви врло добро умете да купујете. повиче, кад је видела оне многе ствари. Наравно, Крста је све двоструко у-

зео само да што лепше украси дрво. Но сад ћете ми зацело моћи помоћи? запита Вукосава. Још питате госпођице? Вукосава се насмеши и предузме да се упусти у ширу конференцију са тим слугом мислећи да ће се бар добро насмејати приликом позлаћивања ораја. Реците ми Јоване запита га да ли идете ви у народно позориште? Скоро сам му редован гост! Тако? Оперетске лудорије ме занимају. Та не говорите! Па који вам се комад најбоље допада у народном позоришту ? Како је тешко на ово питање одговорити, милостива госпођица би онда тек осетила, кад би се вама са таким питањем обратили. Народно позориште има много добрих комада. Али омиљеног писца тек знате? Пазите, молим вас, превалићете лепак . . . један писац не може образованог човека задовољити. Како, како? Зашто? Једино зато, што су књижевни извори тако богати, да нас један писац не може задовољити. Не давно, на вечери код грофице Јосифовићке, један већи господин изнео је из светске књижевности сто књижевника као најодличније и . . . Но, и? Бламирао се! Зашто? Јер после пола сата изнели су пред њега двеста других имена, која такођер имају права на најодличније похвале. Наравно de g-ustibus . . . Non est đisputandum! заврши латинску изреку Крста. Вукосава је под изговором неког посла изашла напоље из ручаонице и замоли маму, да се разговара и онасЈованом, који јој дивота паметно говори. Мама међутим није имала много времена за разговор и брзо је изјавила, да је „Јован права луда“! Вукосава се није задовољила мами-

ЖЕНСКИ СВЕТ Ed 2