Ženski svet

ним закључком, већ је натерала и оца да и он испитује Јована. Отац се здраво дипломатски понашао и после пола сата изјавио је, да је Јован зацело врло паметан човек. Крста се дивно забављао са њима, јер је знао, да су га сви они у договору испитивали, те је одговарао, што је за добро нашао. Вукосава и Крста су и даље продужили свој посао и говор им је сваког минута све живљи и занимљивији бивао. Ви сте чудноват човек, Јоване! рече после мале почивке Вукосава, и поче у даљем разговору час руменити час бледити. —Зашто ? Само зато! —7 Ах зато! Јесте! . Хм! Јоване! Шта заповедате? Ове ствари би сад требало повешати на дрво. • Дакле вешајмо их. Вукосава стане на једну столицу а Крста јој је додавао ситнице. При утврђивању једне свећице јако се нагне на једну страну и са столице падне. Крста је са својим снажним рукама привати и један минут су им срца једно на друго куцала. Како сам се поплашила! рече Вукосава. Зашто? Та ту сам ја! На срећу, ту сте били. Хвала Јоване. Зашто? Што сте ме приватили! На против . . . Ја вам дугујем благодарност. Зашто? Зато, што сте на свету! Јоване! Реч „Јоване“ била је пропраћена једним строгим погледом, А Крста није пропустио ни један минут већ је молио за опроштај. При вечери сви су домаћи и гостњ били задовољни његовом послугом,

Већ је било при крају вечере, кад наједанпут Стевка, Вукосавина најмања сестра, показујући на дрво, повиче: Тамо гори још једна свећица! Сви погледаше на дрво, али не приметише таку светлост. Тамо, тамо, повиче мала на врх дрвета. И између зелених грана заиста се светлило нешто, само што то није била свећица, већ дијамантска игла, што је Крста купио. Вукосава стане на столицу, скине диван накит, прегледа га, па са радосним ускликом обгрли матер и сву је ижљуби. Хвала, хвала, хиљаду пута хвала слатка мама! Али мама није хтела ништа да зна о скупом накиту. Вукосава онда тату почне грлити и љубити, али и овај није хтео да прими. Онда дође ред на стрине и чике, али све бадава нико није хтео да се прими улоге дародавца. Живео „непознати“ дародавац! повиче напослетку тата! Пијмо још једном у његово здравље! Јоване, отвори шампањске боце! После неколико минута звекетале су чаше, а дивна игла ишла је од руке до руке, тата, мама и Вукосава редом су испитивали рођаке и госте, али на послетку су били принуђени да се задовоље тиме, што им је мала Стевка рекла: Бога је донела! ❖ * * Већ је била поноћ кад су се почели гости праштати и разилазити. На улици је падао снег и дувао ветар, те гости нису могли пешке ићи. Јоване! повиче домаћин, наредите троја кола! Крста отрчи, кола брзо нађе, бтпрати госте до кола, помогне им да уђу у њих, прими напојницу и у џеп. У том моменту, кад су и последња кола отишла, жвиждућући стиже прави Јован пред кућу надеран,

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

43