Ženski svet

ве

||

ара

пите

“

Стр. 174.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр 7 " 8.

издржљивост треба, да каква болница напредује, то лаик не може ни помислити. Али у г. Беловића није малаксала воља, он издржава верно своју дужност од почетка већ 8 месеца, у друштву са благајником г. Ђоком Антићем, кафеџијом.

Пуних 5 месеци био је управник инжињир Златковић, народни посланик, коме такође при“ пада велика заслуга, са својим чиновником Г. Душаном Митровићем.

О. нов. донесени су били први рањеници, на броју 396. Превили су их чешки лекари из Војне Академије. 25 дана били су 4 лекара са 5 милосрдних сестара из Белгије. После њих, били су 5 дана: 4 Руса, а потом, скоро 3 месеца, италијанска мисија: 7 лекара и 33 болничара. Имали су своју апотеку, раздавали су болесницима разне понуде, а за та три месеца било је само 6 до 3 случаја умирања После Италијанаца дошли. су опет моји земљаци чешки лекари: д-р Ф. Весели, д-р Ф., Пирек, и д-р Захалка.

Равноправно као људи, и жене српске жртвују своју снагу, из одушевљења и љубави према својој дичној браћи.

У почетку у ХУШ. рез. бол. било је 100 госпођа, а осим тога, и ђаци су били болничари. Са нечувеном енергијом примила се најгрубљег рада и госпођица Ружа Орешковића (дворска дама краљице Наталије), која је помагала при оснивању и уређењу саме болнице.

Од почетка болнице, као брижљиве милосрдне сестре, ваља поменути: госпођу Дару Тричковићку (г-ђу управитеља више жен. школе) и г-ђицу УЖивку Поповићеву, учитељицу. Њене собе су углед чистоће и уредности, да је радост ући у њих. Даље сам имала прилике дивити се вештини, при хируршким пословима,

г-ђе Миланије Николићке и примерној савез“,

ности болничарки: Гг ђице Живке Кандићеве. Наде Лонткијевићеве, Драге Крњејићеве, (50фије Стакићеве, Јелене Теродис и г-ђе М. Ђаје.

Обе г-ђице Живке: Кандићева и Поповићева, биле су У брзо моје добре и миле пријатељице и учитељице. У Скопљу било је рањеника, којису ми први ударили темељ српском језику, а овде су -обе госпођице то довршиле. Упознали су моју тежњу да учим народне пословице, и њином заслугом сам учила ове народне умотворине; који пут се у томе сплетем, што изазове смех, или У главном, нема 60-

јазни, да би ме на српском језику могли продати Гђица Кандићева напустила је своје студије у Берлину, а дошла је у почетку У отаџбину, да ту са својим српским сестрама ради. :

Скоро 3 месеца сам већ у ХУШ. рез. болници; месеци, који се не даду забсравити! Само то, што ми приповедају рањеници и болесници, могло би дати материјал за целу једну књигу. Душа српскога сељака чиста је и племенита душа песничка. Како лепо могу ти прости људи говорити и како дубоко осећати! Па те дивне песме, којима су ме научили! Када сам у својим предавањима (исто тако и у чланцима) излагала садржај неких ових композиција, били су моји слушаоци занесени и молили ме, да песме још више сабирам, јер се радо слушају као најлепше басне.

И тако, могу говорити само о срећи и о добитку, које ми је Србија пружила, у веле лепним доживљајима, којима сам се обогатила. Срећна сам била међу мојим рањеницима, који толико воле Чехе и златан Праг — весело је било у нашем пријатељском кругу при ручковима, — највеселије, то морам признати, доле, у нашој кујни, где је као права вештакиња у своме послу, г-ђа Каја Николићка, мила интелигентна дама, добра наша „мајчица“.

_ Без разлике, као једна браћа, седамо за један сто: Срби, Хрвати, Пољаци и Чеси. У часовима одмора говори се о политици, литератури; пева се: чески, српски, пољски; играју се позоришни комади, које је написао један наш болничар, глумац Светислав Симић. — Сви живимо као једна породица.

Ту имамо два интересантна брата комите: Пољаци — Станислав и Владислав Ћвиклињски, ђаци из Кракова. Оставили богату своју фамилију, да могу што да припомогну својој српској браћи. Побегли са мало новцаис књигом свога великог песника Мицкијевића, коју читају у тихим вечерима удаљени од своје отаџбине.

Зимус су били у битци: У Албанији, под предвођењем војводе Данила Гатала, а по своме повратку, дошли су и они да послуже у болници. Њихова је највећа жеља да остану У Србији, и да могу као војници служити новој својој отаџбини. Желим тим младим јунацима, да им се њине најлепше жеље испуне.