Ženski svet

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ Стр. 149. нашег. Кад нису хтели, или нису знали да отклоне то зло представници и великодостојници народни у својим саборима и управама, морамо ми, Српкиње, пружити руку помоћи нашој млађој женској генерацији, да нам са незнања и неваспитања пропада онај подмладак, који је природом и Богом позван, да чува, подиже и јача народно стабло. |

Ми смо предвиђале, и као што је нашој јавности познато, и радиле, да се отклони та коб још онда, кад смо се нас 37 Добротворних Задруга са 6544 материнских и сестринских потписа из 42 општине молбено обратиле на народни црквени сабор од 1911. године, да се још коју годину не ускрати трима овостраним српским вишим девојачким школама у Новом Саду, Панчеву и Сомбору издавана припомоћ из народних фондова, док њихови фондови боље не ојачају; и нисмо се помогле, и, ево, сомборска се одржава тешком и надприродном жртвом својих наставника, који служе већ две године са годишњом наградом од 1000 К, а катихета чак и бесплатно, све очекујући, да ступи у · живот оставина добротворке, Јулијане дра Лазе Костића рођ. Паланачки те да спасе наставнике и ову школу од беде и отклони срамоту с лица те општине и народа, који је допустио, да му својим здрављем и животом одржавају школу 3—4 сирота наставника.

Не смемо допустити, да се то збуде и са новосадском српском вишом девојачком школом. Зато и излазимо ми, као. Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња, пред своје и народно грађанство с молбом, да се купе прилози за фонд и у колико је за први мах потребно и за данашње одржање ове школе у оном стању, у коме је досад живела.

Према томе отвара од данас ова задруга табак за прикупљање добровољних прилога да се пошто-пото одржи новосадска српска виша девојачка школа и прилаже од своје стране К 1000.

Не мисли задруга да иде од куће до куће, да купи оваке прилоге, него умољава своје и остало грађанство да пружи своје прилоге којој часници, одборкињи или, ако им је то незгодно, поштом пошљу на благајкињу, г-ђу Катицу Меванџићеву. Исто се тако умољавају пријатељи и добротвори из околине и даљих крајева, а нарочито бивше ученице ове школе, даље сестринске задруге, имућније црквене општине, манастирске управе, српски новчани заводи и остале народне привредне и просветне установе, да по своме могућству приложе на ову страну колико могу. Нови Сад је свуда и свагда обилато прилагао, где год се кад појавила потреба народна, па рачуна, да ће се овом приликом наш народ колико њему толико и општој народној потреби бар у неколико одужити својим

прилагањем.

Имена прилагача и прилагачица износиће се од времена на време признања и потврде ради на знање у овом и другим месним листовима.

Из седнице одбора Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња држане 18. јуна (1. јула) 1913.

ћркадије Варађанин с. р. Марија Х. Гавре Плавшића с. р.

тајник. подначелница.

Фа о са

(У) СА