Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

ним партнерима као инспирација или модел приликом подробнијег уређивања заштите података о личности радника.

Кључне речи: приватност; запошљавање; радни однос; подаци о личности.

Увод

Право запослених и кандидата за запослење на поштовање приватног живота испољава се у бројним аспектима. Најзначајнији од њих тичу се забране утврђивања чињеница из приватног живота за посебне услове за заснивање радног односа, односно за отказне разлоге и разлоге за дисциплинско кажњавање или друго неповољно поступање према запосленима. Овоме ваља додати и ограничавање примене одређених надзорних мера, од контроле употребе службених средстава за комуникацију, преко захтева да се запослени подвргну алко-тесту или тесту на употребу дрога, до примене различитих техника и технологија за контролу кретања и присуства запослених у просторијама послодавца, попут видео-надзора, па, чак, и биометријских верификационих система (система који омогућавају препознавање запослених на основу неког непроменљивог физичког обележја, нпр. зенице ока или отиска прста). Употреба таквих техника и технологија предмет је бројних научних и стручних расправа које се, по правилу (и с разлогом), концентришу око питања њихове допуштености, посебно, у светлу заштите људских права и основних слобода запослених. У тим расправама, важну тему чини питање заштите података о личности запослених и кандидата за запослење (радника). Послодавац има потребу да прикупља ове податке ради обезбеђивања безбедности и здравља запослених на раду, заштите своје имовине и контроле квалитета рада. Осим тога, прикупљање података може бити усмерено на испуњавање одређених законских обавеза, попут пријављивања запосленог на обавезно социјално осигурање или сачињавања информатора о раду одређеног државног органа, док неки подаци помажу послодавцу приликом избора кандидата за запослење или упућивања запослених на програме обуке и стручног усавршавања. Прикупљање одговарајућих података скопчано је са ризиком повреде приватности радника, као и њиховог права на достојанство, слободе изражавања, слободе удруживања и других права и основних слобода, посебно ако се има у виду тренд аутоматског прикупљања и чувања података о личности.

Питање заштите података о личности, отуда, добија специфичну тежину у области радног права. То препознају многи законодавци, када у матичним законима за област радних односа уређују најосновније аспекте заштите података о личности. Са друге стране, закони који утврђују општа на-