Zora

282

3 О Р А

— Е, ајд сад, па сутра купи камилу ! Нипко ни речи не рече на то и поред њежних удараца он се само задовољно смешио и крстио се пред иконом молеНи се Вогу да само његовом најцрњем душманину („на пример Луки сапунџији" шаптао је је Нићко уз молитву) пошље слона У кућу. Ту су ноћ слатко и преслатко спавали, а Нићко је још и снивао

како сад излази дим из његовог оџака . Већ и по томе сну видело се да је Вог завршио њихову злу судбину и спасао их напасти. За то У ЈУ Т РУ чим се пробудио, Нићку је прва дужност била да се три иут прекрсти пред иконом Св. ТриФуна своје славе. Али — таман се прекрстио један пут а неко закуца јако у капију и Нићку остаде рука код „и свјатаго духа' ; , управо код деснога рамена.

СВРШИЋЕ СЕ.

рРЦЕ И СВЕТ В. Констант.

•Ш г )'

|+о брдима ватра светли, Наоколо мир вечерњи, Месец сија с неба чиста, Неосетно живот хуји, ^ У мирисној, росној трави Чар слађани, безимени,

^Камење се благо блиста. Кроз ирироду целу струји.

г *

Чудећи се, видиш да си Ти сред среда света бела, Н у мало срце да је Васелена стала цела. С. Д. МијалковиЂ.

СНОВИ И ЈАВА

— На што је све то ?... Чему служимо ми људи, та горда створења, што уображавамо да је ова лепота земљина наша. „Разделили смо је и обележили међама и направилп смо... ах, боже!." Млади сањало и нехотице прекиде мисли и погледа у плаво звездано небо. Чудна га осећања подузеше.... — Безконачност! — изговори полугласно не скидајући очију са звезда.

Звезде тренере мењајући јачину свога сјаја и као да непомично стоје на својим местима. Репатице прелете с часа на час преко неба, а месец пун и светао блуди кроз нему безконачност. Путови, величина... простор... циљ!... Јест, кажу, да с.е негде у тој ужасној безконачности спрема нова васељена мислио је даље. — Нека ледена језа као да му притиште душу. — Да, ова ће