Zora

174

3 О Р А

„Како се каже талијански ово ? а оно ? а оно друго?" Питања која би се са свим природно имала задавати ђацима, који толико другијех ствари знају. Кажу: — Пма Ручнијех књига! — Готова работа, у коју немам вјере; треба куиовати језично знање својим рођеним знојем, или бол>е, својим рођеним мастилом; у Ручније.и књигала нема, иначе, него именица. Не достаје времена! Да — ну да видимо :

ево овдје у мене Рјечника ФанФанијева, најновије издање, хил.аду п седам стотин страница, осам свезака обичног ФОрмата, у свакој свесци нО четир стотине страница, десет сграница на дан: —• Година дана. Ја гоним даље, а ви, дјецо, угледајте се на ме: започнпте. Превео Марко Цар.

0 ЗНАЧАЈУ ПОЕЗИЈЕ Иредавањо проФссора књнжсвности Милоша Н. Пејинови^а

ао што Је иознато, крајна цел уметности је израз(ехрге5зшп). Према томе, логично је, да ће међ свима уметностима бити она прва, која се тој цели највише може приближити. Све праве уметности имају пзвеснога израза својега. Само је он код сваке друкчији. Узмите на пр. музику. То је, без поговора, уметност, која нас највише дира, која је најдубља, најосећајнија. п физички и морално, измеђ звука и душе постоји неки одношај. Изгледа да је душа ехо, у којем звук добпја нове неке моћи. Знано вам је, да се читава чудеса причају о старинској музици. Ово све није ни најмање чудно, није непојмљиво, када само посмотримо утицај наше музике данашње на нас саме. А, без сумње, признаћемо врло радо, да данашњи свет, у онште, није онако осетљив према ономе, што је лепо, као што то _ беху на пр. стари Јелини. Никако не треба држати, да величина, јачина утицаја. претпоставља

овде врло компликована, сложена средства. Не! Што год музику мање, ређе чујете, све ће вас већма у срце дпрати. Подајте неколико нота чувеном којем музичару, нарочито подајте му неколнко чистих и иријатних гласова, звукова, па ћете осетити, како ће вас он узнети на небеса, однеће вас у бескрајне просторије, загњуриће вас у неисказане сањарије. Нарочита је моћ музикс у томе: што може да уображењу отвори безгранично поље, што може чудесном гппкошћу да се прилагоди свачијем п сваковрсном душевном расположењу, што може да раздражи или да успава, звуком најпростије мелодије наша обична осећања, наше омиљене склоности, навике. Што се овога тиче, музика је уметност без такмаца, па ипак није прва међ уметностима. Музика се показује н вредна оне големе моћи, што јој је дата. Она, више но икоја, изазивље осећање о бесконачноме, јер је у њој све ограничено с највећом тачношћу.