Zora

130

ариф-вег и стамболка

Оф кадуно, дилбер коно, Аман, џанум, аман! Уздишем, јадан; све ми заман Вај бана! Хич не хајеш што умирем! Аман, џанс'з, 4 ) аман ! .. . Под грлом твојим гроб.ми таман Вај бана!

2. Претња ^оћи ћу ти под пенџере, Хоћу, иншала'! Када месец, ханум, џанум, Најлепше сја: Узвикнућу да те волим, Хоћу, иншала'! Нека дозна беј-ефенди Шта теглим ја; И за татли -шеФталију, 5 ) Хоћу, иншала'! Казаћу му, крити нећу, Кадуно зла! " ЈСмејке и уздахе, зћу иншала'! Б јврико, Стамболико, Све нека ;3на!

М

3. Питање а,ошто ниси миловала Деликанли завалију, Оф тако ти вере твоје, Што му пружи шефталију?! Две три сам ти прошаптао, Много сам се радовао, А и шта бих друго знао ? Ћутањем се одобрава, Севдах њиме обећава Свако знаде и ти знај. Ако ли си ово знала, Што си јуче оћутала, А данас се покајала? Ва1 ! . . .

4. Молба

(ј не певај, Ариф -беже! •Ве цој ми, не! еШенД'м! аман, аман Ја! Не го^јјџ- 'о мом лицу! Не зШри. не! А, сфепд'мт |амап. аман Ја! Нек' не дозна беј-ефенди ! Нек' не зна, не! , А, ефенд'м! аман, аман Ја! Нит' ме плаши, кузудр комжи! Не плаши, не! А, еФенд'м! аман, аман Ја! Ниш.

Велики си ојнак 6 ) био, арато си ме преварио, Шефталију измамио. Како сам се разабрала, Одмах сам се. покајала, Пишман стала Ји.

образи.)

4 ) Бездушница. Бресква; у песми: пољубац, (у Нишу: лице,

е ) Играч; Фиг. :■ несташан, цесталан.