Zora

3 О V А

131

За

натска посла — КњиЖекна козерија — Марко Цар —

се књижевниЈем послом у Срба није још нико обогатио, 51^/' то је познато и врапцима, који у у ово топло доба године ашиЈ кују по дудовијем стаблима; али, има опет младијех људи, који то не знају, те кош — најивнији у томе од заљубљених врабаца — мисле још једнако да је корисније ковати криве стихове но криве новце, и да се боље исплаћује хватати замчицом сликове (риме) него ли тумараће псе. Изгледа чисто, као да ти људи нијесу увидјели, како у нас Срба пјесник, приповједач и критичар може да буде сваки дангубник, који није кадар да се другом послу ода; сваки несрећник, који није дотјеран да постане пеливан, пандур, звонар или што слично. Мени је позната из искуства жалосна обмана, која младе људе одвраћа, још на прагу живота, од озбиљнијега и кориснијега посла, и у њима постиче шездраЈу и неславну манију да своја „сочиненија" издају штампом, кад би им много славније и лакше и берићетније било да обрађују земљу, да шију обуће, да иродају жижице, па чак и да народ заступају ум политичким саборима, но што се рдају вајном занату српскијех ноаелисга и стихотвораца. ^Јер, прије свста, једно треба добро утукити: у нас нема читалачке ике.

ад смо се поштено намучили, те једну књигу ма и највећом*савјесношћу написали и у свијет турили; кад је ту књигу предусрела добродошлица и испратило једнодушно

признање нашијех, зовимо их тако, књижевнијех листова; након свега тога „сјајнога успјеха", право је чудо и ријетка срећа, ако се од те књиге широм васколиког Српства протури до 500 екземплара! Кад све у рачун узмемо, наћи ћемо да су књигу највише читали новинари, који су је од издавача добили „на приказ", и онда сачинитељеви пријатељи, гдјекоји гимназијалац и можда који докони свештеник. Ја сам имао прилике да упознам мноштво образованих, имућних, у сваком погледу честитих Срба, који су ми у звш^аде .кавади пјесме Војислављеве или припопијетке Матавуљеве, а овамо сам изЕрсро знао да им је оху тијех автора аознато само оно неколико пјесама илишрича, што их бијаху прочитали у Штраокилову или Јавору , случајно наћеном на столу какве читаонице. Па није,. валлДа, ни у осталијем крајевима Српства, тако риједак случај оног далматинског суца,. који 'ће једног свједока, што се у неком преслушању позиваше на једну познату Љубишину реченицу, сасвпм озбиљно упитати: А ко је, мој|им вас. тај господин Љубиша.? . * У нас Срба оно мало њих, који имају ':шШ за читање, читају политичке новине. Што се књига тиче, у нас најбоље пролазе преводи (зовимо их тако) странијех романа. Ко хоће да се о томе увјери, нек упита било којег српског издавача, колико јеекземплара најбољег зборника српскијех приповједака или пјесама про-

1 *