Zora

132

занатска посј1а

дао, те ће му доћи, ако је књижевник српски, да од муке поцрвени. Еле, ја се не устежем казати да су томе жалосном Факту највише криви наши књижевни листови, који не само да нијесу оно што би морали бити — редитељи јавног морала у књижевности, катедре за ширење књижевна укуса — него су они први, који иду на руку публици у њеним неблагодарним пожудама, те јој по најчешће преводе оно од чега би највише имали њен желудац да штеде. Али ме ти српски књижевни листови могу кашто да наљуте! Ја сам толико пута кушао да се домислим основној мисли, којом се њихови уредници руководе, па сам кушао да уђем у траг и обрасцу, што им је пред очима лебдио, кад су своји листове покретали; али морам ифовједити да |ми је правац тијех листова остао увијек загонетан, а њиховом моделу не могох нигдје да на|см трага, него једино у браће Хрвата, а то је као рећи у нашој истој родбини. Узмите у руку који вам драго наш жици или јуче упокојени књижевни лист, па ако ту не нађете, : ,по садржају и распореду, грађу за какав илустровани алманах, биће право чудо. Поред облигатних стихова на првој страници, долази „оригинална" причица (коју треба свагда у крупно штампати, па ма Макар не вриједила ни оне хартије, на кбјој је штампана); за причом долазе опет сТихови, затим превод каквог страног ртмана, који се „наставља" по сву божју годину; онда какав чланак из Физике, медицине или астрономије, и — сЗи1сЈз 1П ГипсЈо —- неизбјежне „сваштице" о животу гусака, о истраживању сјеверног пола или о изуму каквог новог „мидера".

То вам је обични тип српског књижевног листа. Ви, који сте пратећи туђе литературе, завољели сасвим друкчији тип књижевна листа, а створили себи сасвим други појам о његову задатку, ви ћете ваљда рећи: откуд Физика и у опште чиста знаност у књижевном зборнику ? Откуд у њему све оне утилитарне ситнице, кад нам је Бог дао толико календараи календарчића, кад имамо толико политичких листова, који су и тако на муци, чиме ће да своје ступце испуне ? Па ћете, за цијело, додати не мањим правом, ие мањим чуђењем: а куд се у тијем листовима дијева критика? Како се у њима гаји књижевни укус? Критика! Књижевни укус! Не питајте за њих; то су предмети, који с времена на вријеме тек замјењују „сваштице"; а замјењу их тако вајно, да човјек мора кашто да жали гуске и мидере. Оно се, додуше, био о трагу двије године појавио у Биограду један књижевни лист, који је хтио да то буде збиљски, рецимо: књижевни лист по западњачку. Али му у српској књижевној републици, или, боље рекавши, анархији, не би суђено да битише ни годину дана. Пошто је тај лист са уводног мјеста био прогнао пјесме и новеле, и редовно на њему расправљао какво питање из књижсвности, Филологије, историје и ФилозоФије; попјто јетај настрани лист српске писце : оцјењивао према њиховој стварној вр ^ед но<д^, а без икаквог обзира'на њпхјовприватни положај — то се на н. ск<§ро обори читава олуја псовака и грдња, коју не бп могуће стишати, док му не дођоше главе. Тај се лист — без нримјера у српској књижевности — звао Сри-