Zora

3 0 Р А

257

лагала ниско, кукавички, сваки дан поштене људе, који су били око ње. К"ад сам је изјутра, пре него што бих пошао на рад, љубио у чело са свим, што у мени најневиније беше, то је чело окаљано било; кад смо се у вече праштали па сам је ја њежно грлио мислећи да иде да се одмори од дана проведеног у поштеном послу, она је одлазила да снива о свом љубазнику. Ах! Не говорите ми више о њој. Госпођа Брисо. Несрећа је велика. Брисо. Ти зовеш то несрећом ? Госпођа Брисо Једва једанпут не кажеш ми вигпе ви. Шта ћеш ? Волела је. Брисо. Ето ваших женских разлога. Волела је, с тим је све речено. А зар волење спречава поштовање самога себе ? И ми смо се волели; да сам ја био довољно непоштен човек да затражим од тебе да ми будеш љубазница, шта би ми ти одговорила ? Госпођа Брисо. - Учинила бих као и она, пошто сам те волела. Брисо. Ето докле може да иде мајка, да оправда своју кћер! Госпођа Брисо. Ви људи нимало не разумете женско срце. Да ли за то, што сте ви неспособни да се потпуно за њих жртвујете, приписујете као злочин женама кад се вас ради упропасте? На послетку, шта да ти радиш, што би би; и сам Бог, кад би хтео да се то није десило, опет

ништа не би могао. Теби је тешко; ту муку хтеле смо да ти уштедимо, и у толико смо се више мучиле, Дениза и ја, и то већ четири године! Мислиле смо да смо испиле чашу бола до последње кагш. Изгледа да то није доста; почнимо изнова. У томе ја нешто добијам: неће ме више тиштати та тајна у у глави ни тај терет на срцу. Било је тренутака, кад већ више нисам могла да се макнем. Ти си господар, наређуј, заповедај што год хоћеш; учинићемо све, што нам ти будеш казао да учинимо. Ако не будемо могле, ако то буде изнад наше снаге, па добро, умрећемо и тад ће свему бити крај, надајмо се. Кад човек види, какав нам живот Бог даје, не остаје му зацело ништа друго, до да му захвали, што је. дао и смрт. Брисо. Чудо да још нема госпође од Тозета. Госпођа Брисо. Дакле хоћеш по што по то, да Дениза пође за тог човека? Брисо. Зар она не пристаје? Госиођа Брисо. Та дабоме да пристаје; кажем ти да је спремна, да смо спремне на све; али биће веома несрећна. Брисо. Тим горе по њу! Госпођа Брисо. Она мрзи и презире тога човека. Брисо. А зашто га је волела? Госиођа Брисо. Велика је срећа кад човек у свом животу ником није зла учинио као ти, па може да буде неумољив, чак и према својој кћери. Ни ја немам 4