Zora

316

УМЈЕТНОСТ

оснивач школе пејзажиста, —дворацје насликан ио једној чаши за пиво, а стијена по једноме комаду сира.По другој једној версији ова је слика продана за ћупу пива и комад сира.Макар којаод ових версија била тачна, јасно је да у то доба нијесу биле на цијени много слике, које су представљале предјеле. До скора се мислило врло рђаво о сликама на којима су представљани предјели планински.Као дио је сваки је дијелиоТацитово мишљење, који вели: ,нађите ми тога, који би оставио Азију, АФрику или Италију, па отишао у Германију, ту земљу без љепоте, сива неба и меланхоничнога изгледа. Занимљиво ће бити саопштити овдје, шта је др. Бити писао крајем прошлога вијека, у своме нарочитоме дјелу Истина, Појезија и Музика: „НГ&Маппз су, вели он, врло меланхоничнога изгледа.То су дуги низови планина, покривени сивим папратом; пусте и уске долине, пуне провала,у које се слијевају бујице; земља је неплодна, а клима жалосна;једном ријечи, већи дио Скотске нити има лијепих њива нити пашњака. Свуда се чује само шуморење таласева, који се крше о обале залива и језера, а са њиме тужно завијањевјетра које чудно звучи у овим усамљеним предјелима препуним одјека, стијена и пећина. Човјеку је мучно представити себи како изгледа чудан и страшан овај предјео према мјесечини; они неодређенп облици бацају као неку сјенку на уобразиљу." И сам Голдсмит сматрао је овај предјео као страшан и ужасан. Џонсон вели, да је најљепше мјесто за свакога Скота „велики пут који води у Енглеску", па не треба вјеровати да је могао рећи за џиновски пут: „требало би да га видите, али немојте тога ради ићи тамо". Госпођа Стајел је тврдила да би јој пријатније било пјешачити пет стотина миља до каквог умнога човјека, него ли отворити свој прозор и видјети напољски залив. Али нијесусамо предјели бивали те судбине, и градови су бивали презирани. Бурке је тврдио за лијепу старинску варош Стон-

хенг „да јој ни положај ни споменици нијесу вриједни пажње". У извјесним приликамарђав предјео може врло штетно утицати на нервни систем. ЗаДон Кихота се лијепо каже, даје њему ум пореметила прије монотоније нормандиских провинција, него ли читање романа. ЈБубав према природи не потиче само из умјетности. Ова и наука учили су нас видјети љепоту онога, што нас окружава. Умјетност нас учи гледати. Има стотину лица, којаумију говорити заједно којеумије мислити; а има их хиљаду, која умију мислити за једно које умије гледати. Видјети нешто чисто и јасно, то је и појесија, и профетија и религија. . . Сјетимо се да се величина умјетности састоји у овоме прво, у искреном и интензивном разумијевању природних Факата; друго, у распореду тих факата нашим умом, тако, да они буду и корисни, и занимљиви и лијепи за свакога онога, који их гледа. Велика умјетносг само се може поредити са племенитим и поштеним животом, јер, док обичан човјек не види ништа јасно нити умије гледати око себе, па га понесе собом бујица и несавладљива сила ствари, које он није хтио или није могао разумјети, — дотле уман човјек, гледајући све ствари, како треба, и испитујући их добро, улази са њима полако, опрезно и мирно у борбу са њима и постаје, захваљујући својој интелигенцији и вољи, активни и важни агенат у борбу добра против зла. 1 ) Надајмо се да ће у овоме правцу учинити нови напредак, да ће бити пронађене нове љепоте и задовољства за оне, који ће послије нас доћи; ми их не можемо цијенити и једва ако их можемо замислити. К'ад се данас, и у најмањој колиби, сретамо са каквим умјетничким предметом (сликом, Фотографијом, статуом,) онда се, без претјеривања рећи, да ће, ако умјегност доприноси срећи живота, то у будућности бити у много јачој мјери ј. М. Ј. ') ВизМп.