Zora

336

Ж Е Н Е

оптимистичко мишљење људи ваше врсте... У његовим умним очима реФлектује се лик еманциповане жене као лик злога генија друштвеног. Она доводи добре друштвене Форме до расула; понижава благе домаће богове до кокетних разголићених биста Амора и Венере са смоквовим листом. Разорава идејализам брака... На ријечи „идејализам брака", господин Павле не може да се не насмије. Као да хтједе да заусти: красан ми је то идејализам брака, гдје се неком намиче на врат ропски јарам да се одржи у обмани како је то цигли пут за спашавање идејализма у браку.... Но његов пријатељ настави хладнокрвно даље. — Еманципована жена је једна дегенерација њеног спола, — излазак њен на бријег да оданде мора низа страну. Еманциповати се, у смислу како то хоће жена и њени пријатељи у нашем времену, значи, драги пријатељу, истиснути из породице жену, дјетету отети смјерну и добру мајку а замијенити му је васпитачем у чијој родитељској души налазе сви дневни догађаји, питања и теорије с поља, далеко више мјеста него чедна брижљивост родитељска. Жени дати у свима јавним стварима њену половину грађанског права, то Је та теорија, која је постала борбом извјесних жена и извјесних људи. Међутим — да се послужим ријечима једног сувременог Француског ФилозоФа, који је исто велик човјек колико мислилац, мислилац колико моралиста а исто тако и велик родољуб: жене су устале да траже једнакост радова и права за оба пола. Запамтите добро да оне не траже да пашу сабље, не гледајући на Амазонке, нити да кују на

наковњу. Ово што ми мушки држимо све службе у животу, то је по њима рушење правде. Међутим оне мислећи да се буне против закона и обичаја, у самој ствари буне се против природе. Жена би и у јавном животу — гдје је потребна само мушка снага и енергија —- била само жена а никад човјек. Зато . . . Павле га пресијече: — Разумијем потгтуно, драги докторе, али камо они свијетли примјери који доказују да је дух женскиња исто тако сијао у извјесним вјековима цивилизације, приватног и државног живота, управо као и ум мушких . . . Камо женскиње које су биле и ваљани научници, умјетници, добри трговци, јуначне војсковође, сјајни владаоци. Зар имена СаФе, која отимаше славу савременим грчким пјесницима; Короне, чија лира пет пута оте награду Пиндару у Олимпији; Јелисавете, Катарине, Терезије, наше Царице Маре Ђурђеве и Цвијете Зузорићеве; за тим имена Госпође Сандовице, Жорж Елиот, Госпође Стаел, Саре Бернардове и других на свијем гранама јавног живота. Не одричу оне међутим ни саме да им је снага тјелесна мања од мушких, али дај да им занијечемо да им је умна мања од наше а морална још и већа. Према томе одузмимо им право равноправности, а ие назовимо се деспотама, тиранима .... Господина Павла задржа за часак појава његове жене која се шеташе обалом морском на другој страни гдје се бјеше дубоко у море засијекао један диван зелен полуострв. Шетала је с једним младим поручником који бјеше добар познаник њен и његов и коме обоје бјеху истински наклоњени.