Zora

Стр. 374

3 О Р А

Бр. ХТ.

Ваш некако у то вријеме, један од царинарских надзорника, који бјеше наново дошао, купи од њеног мужа четири велика и снажна дога. Висок и лијеп човјек, прави Херкулес, био је способан да задобије потпуно повјерење ове жене у његову снагу. Она га је и изабрала за свој циљ и тим пре, што са куповином паса обе стране биле су подједнако јаке. Пси се убрзо привикоше своме новом газди, слушали су га и готово сасвим заборавише свога учитеља Бистода. Лијепа Бистодова жена тврдо се је ријешила да никако не пропусти тако ријетку и подесну прилику. — Можда се варам, Фердинанде, али ми изгледа да ме ви много не волиге? упита га она једног дана кад је насамо са њиме била остала. У мјесто одговора, Фердинанд је снажно обгрли и пољуби у дивне полуотворене усне. — Немојте да се млатите: то је само једно притворство са ваше стране . . . — Готов сам да све учинмм, само ако би то могло да вас увјери у искреност моје љубави. — Лијепо, одговори лукава и подла жена, — онда радите све оно чему вас будем учила, и ви ћете.. . добити све што желите, додаде она са осмијехом, који је лудом Фердинанду много обећавао. Пресрећни надзорник брзо је прнстао да испуни све жеље њене. А ова ниска жена исприча му своју увреду, презрење и мржњу што је гаји према мужу. Фердинанд још истог вечера дође са своја чегири пса, шго их је од Бистода купио. —• Зашто сте дошли са псима, упита га малко зачуђени Бистод. — Хоћу да се увјерим, да ли су они доиста тако добро обучени, као што си ми ти при продаји тврдио. Да видим да ли ме ниси обмануо ? — бдговори надзорник. — Ко то још може да каже, да сам Вас ја обмануо? зачуђено упита Бистод. — Мени су казали, да су за наш посао потребни такови пси као што је твој Буро, и да се моји пси укупно, са њиме не могу борити. — То није истина. — Па лијепо; хоћу да видим да ли ће моји пси да надвладају твога Бура. Бистод ово није могао да разумије а његова жена смијала се је пакленим смијехом. У Бистода се породи нека слутња; јер чудан поглед и милина међу надзорником и његовом женом, није му могао да умакне из вида. Он вндје већ шта је. Али није успио ни да јурне својим псима, јер је већ био свезан, а жена његова закључала је била врата. Његов Буро био је у љутој борби са четири дога, те није могао да помогне господару. Н свезани муж са ужасом је видио како се надзорник и његова жена на његове очи милују, љубе . . . Строги Бистод био је очевидац невјерства своје жене али није могао ништа да ради. Јер његов Буро био је већ мртав. — Подли, ниски сгворови, — у највећој јарости викао је он, — ја ћу вам зато платити! Но ниској жени мила је била та освета. — Фердинанде, идите и убијте и остале псе, јер ће их он сутра пустити замном, обрати се она своме обожаваоцу. Надзорник је послуша и изађе а супрузи осташе насамо. Свезани Бистод из све снаге викну псе. Познав глас свога старог газде они дојурише к њему —■ Пуци, Фламбар, пуци Гару! — викну он заповедничким гласом, показујући им на жену. Пси јурнуше на изгубљену жену и један је ухвати за грло а други за груди. Са двориштасу одјекивали пуцњи пушчани