Zora

Стр. 128

3 0 Р А

Бр. IV.

ји махом опозицији припадају док не добију место у државној служби. Враг би је знао како је упала у то друштво, увек сам се снебивао да је о томе питам! Али за то ми је она и потребна била, јер је мој положај захтевао да спречим продирања у јавност једне истине . . . што вас у осталом неби интересовало кад бих вам потанко причао; а њој је „кружок" поверио био кључ од затвора, тако да се изразим; у коме та истина беше сакривена до згодне прилике за употребу. Ствар нисам смео другом поверити, па за то се почнем лично Жилијети удварати. И с успехом. После месец дана били су и они и кључ у мојим рукама, а после другог месеца нашег познанства, она је већ располагала самном по мојој вољи! Ево како је то било : Њу је природа обдарила лепотом и довољном дозом интелигенције, што човека лако задобија; али је оскудевала у домаћем васпитању, јер јој га мати није могла дати, а по школовању била је и сувише полуобразована. Она је то увиђала, а приметила је да и ја увиђам ту оскудицу у ње, па својом, може бити у почетку и извештаченом преданошћу мени, учини да све предузмем како би јој могао створити самосталан и осигуран положај у друштву. Истину да кажем једно ми се у ње не допада и од тога је никако нисам могао излечити: тежња за новцем и путовањем. Ја и Дебелски се погледасмо. Маслов то примети па настави: Али она показује толико наклоности к мени, да ту тежњу никако не могу сматрати као главног покретача њених односа самном. Она не може дана провести да ме не види, извештава ме о сваком свом кораку, љубоморна је, а најмањи мој

прекор накваси јој очи сузама: Ја сам задоволша, ја сам срећна, говорила ми је више пута, док ме ти будеш љубио; а ако ме једном престанеш љубити, ја ћу бити задовољна што сам бар за неко време твоју љубав уживала. И ја је страсно заволим. Колико сам вечери пријатно провео с њоме у разговору о лепој књижевности! Мило ми је било увидити да се она читањем све више занима а још милије што је умела да цени врлине које су изношене биле у разним списима. Немачки и енглески језик приљежно је изучавала; а музици се одала с највећом вољом. Пева врло умиљатим гласом и добро се прати на гласовиру. Слушајући је не уживам толико у њеном лепом певању, колико у задовољству, што сам извео на пут озбилзна рада једну сироту девојку коју би покварени људи упропастили. Да, она је сад озбиљна, потпуно расположс потребним знањем да може себи створити частан положај у друштву, и ја мислим, господо, да таква женска има право претендовати да је частан човек узме у заштиту. Може бити да се у своје време нашла на моралној низбрдици; али ако је тако, она је учинила само један корак на томе путу па се зауставила, јер се иначе не би савила само око једног човека и неби толико прионула на своје умно усавршавање. А што је живахне природе, то јој нико замерити не може, и нервозна је. Она није знала за данашњи двобој, не зна да је у мојим рукама Суховљево писмо, у коме се онако некаваљерски о мени изразио. А да је чула за двобој, уверен сам да би... —• Дозволи, рекох, да ти за тренутак прекинем реч. Зар није она теби показала то писмо ?