Zora

Бр. II.

3 О Р А

Стр. 81

Сриска * Изишао је први број Српског КњиЛекног Гласни/са, под уредништвом Богдана Поповића, са садржином која погпуно одговара програму кога је уредништво, већ у позиву на претплату, ставило себи у задатак да извађа. Од оригиналних прича на првом је мјесту дивна једна слика са далматинских острва од Сима Матавуља: Потрета. Особиту пажњу заслужује уредников чланак: КњиоксЂни листовн, који се наставља у наредним бројевима. Др. В С. Вељковић расправља о хашкој Конференцији мира. Писац је заступао Краљевину Србију на тој конФеренцији. Чланак се наставља. Драг. М Павловић написао је поводом смрти енглеске краљице чланак: Краљчца Внкторија. КњиЖеЂни преглед написао је Љ. Јовановић, Научни преглед др. Св. Радовановић, а Позоригини преглед Драгомир М. Јанковић. Љ. Стојановић доноси оцјену на издање Бечке академије: ТНе ВегЂокгоаШске Ве1очип§ Зи&уезШскег Мипс1аг1еп. Прва свеска завршује се са лијепим бројем биљежака. * Дан. А. Живаљевић, познати уредник некадањег Јапора и Кола, покренуо је, без икакве претходне објаве, поново Кољо, књижевни и научни лист. Већ прва свеска одабрана је својим радовима. Од приповједача заступљен је Стеван Сремац: Погрешно адресовани алганет и Л. Југовић: Сан и јапа. Међу пјесмама има и једна из заосталих рукописа покојног Љубе П. Ненадовића: Сиет. Андра Гавриловић написао је чланак: Последпе путоеање ДоситијеЂО, Др. С. Тројановић и М. Гајић етнограФску студију: Крв и лшр код Срба и Арнаута, а уредник доноси један листак из дубровачке књижевности Скуп комедија Марина Држића. Душан Јовановић излаже у чланку: Злато у Србији. Затим има лијепих пријевода а мећу њима и путничку слику љубљанског професора Симона Рутара: Цариград. Ову је слику уступио писац Колу из својих нештампаних биљежака са свога путовања по Балканском полуострпу. Ову свеску допуњују још Пислго из Рилга, Онјене и Виљешке. Лист излази двапут мјесечно по четири табака а цијена му је до краја године 12 Круна. Претплату ваља слати Администрацији Кола у Биоград. — Ми радосно поздрављамо Коло и препоручујемо га читалачкој публици. * Примили смо прву свеску Летописа за 1901 годину као прво дјело реформе, Радови су од признатих писаца и занимљиви. Др. Љубомир Недић до-

носи студију о М. Ђ. МилићетЉу. Буде Будисављевић Приједорски написао је цртицу из Лике: Кобна зал1јена. Св. СтеФановић пјесме Из лгог сиета а А. Ђукић приредио је за штампу Усполгене ј- Поп ЈоЂана Кошчепнка, пароха сентомашког, из народног покрета 1848. и 1849. год. Осим тога лијеп је број оцјена и приказа у овој свесци међу којима се разликују својом слабошћу прикази М. С-ћа. * КњиокеЂни Одбор Матнце Српске имао је 15. (28.) Фебруара о. г. редовни састанак под предсједништвом А. Хаџића, предсједника друштвеног: Прима се начин редиговања автобиограФије дра Јована Суботића како га је поднио члан Тих. Остојић, с тим да први дио автобиограФије уђе одмах у штампу и то као прва свеска књига Матице Српске. — Прима се за Летопис приповијетка Ива Тшпика Јелка. Тако исто студија дра Драг. Павловића Култура и ратови и ПоокареЂачки лшр. — Тако исто путоппсне црте Чеде Мијатовића Цариградске илтерсије. — Дучићеви пријеводи Пушкинових епа Анџело, Цигани и Камени гост издају се на пријеглед члану Тих. Остојићу. —■ Рукописи за књиге за народ Разне долгаће поуке од Милеве Симићеве и Ку1>ни саЂетник одМиланаПоповићаиздају се редакционом пододбору. * Јаков Чишински, Србин Лужичанин, издао је своје баладе у Будишину: Крв изавичај. 1900, Смолерова штампарија. — 0 овој књизи доноси Адолф Черни, познати познавач Лужичких Срба и њихове књижевности, у свом листу ову оцјену: „Са задовољством јављамо да је изишла књига балада одличног пјееника Лужичког Србина, коју смо још прије огласили. Опет догађај у литератури Лужичкој, која је тако сирота у самосталним књижевним појавама. Овај мах одјекнула је једна струна Чишинскове дјелатности, која је још раније у Форлгама по кадшто зазујала. У овој књизи обраћа се Чишински свом лужичком народу, од кога је он већим дијелом, како по Форми тако и по садржају, у досадањем стварању, сасвпм удаљен био, и ако не онако, како су то тврдили неки његови противници. Скоро је сав садржај миле књижице Природа и Улцетност, поред свог умјетничког савршенства, и простом српском народу приступачан. У овој збирци балада изгледа да се пјесник на свјестан начин приближио народу — и надамо се, да ће ова књига у ствари наћи у народу великог одзива. Теме ових балада узете из народног предања или прилагођене народном духу, згодне су да постану