Zora

Стр. 328

3 0 Р А

Бр. VIII. и IX.

жавица доказано је, да је за широке слојеве народа гора олигархија или аристократска република него ли монархија. Јер краљ, макар и тиранин био, такав је за све грађане, док олигархе воде вазда интереси своје странке. Тако и римска властела бринула се само за свој сталеж а прости народ искључивала од свих повластица. Нарочито гајетрла материјално. Не прође више од петнаест година након тога како се основала република, а у Риму завлада тако силно незадовољство, да се прости народ исели на Свето Брдо (познато под именом 8есеа81о р1е1л!з ш МопЈет Засгит). Народ је био силно задужен, а закон у том погледу врло строг: вјеровник могаше дужника себи присвојити и поступати с њиме као с осталим робовима. А државно имање дијелило се само међу патриције. Након обећања од стране сената врати се народ у Рим. Главна му је тековина тада било право избора народних трибуна. Послије се наставља борба још већим жаром. Неуморни трибуни мировали су само онда, кад би држава дошла с поља у опасност. Толико су пута трибуни гледали да учине крај јадноме стању својих саплеменика подјелом државне земље на парцеле међу прости сиромашни свијет — све је било узалуд; јер су посједници употребљавали сва средства да се та подјела не оствари. Чак ни онда, кад је прости народ у политичком погледу све постигао, кад су се патрицији и плебејци пред законом потпуно изједначили, није се могао прости народ и еконОмски ослободити. Јер његови главни помагачи у војевању за политичка права — богати плебејци, који су обогативши се тежили за једнакошћу с патрицијима — остављали би га, кад би настојање трибуна ишло за материјалним пробитком простог народа. Ту би се богати плебејци нашли одмах у једном колу с патрицијима, својим противницима. Толику моћ имају материјални интереси! Сиромашнијем се свијету помагало оснивањем колонија. У новостечене земље слали би сиромашније ратаре и ту их насељавали. Држава је одатле имала двогубу корист: ослободила би се једног дијела пролетаријата, тог вјечито незадовољног и опасног елемента, а опет су колонисти били главни ослон римској власти у страном народу који би се мало по мало и полатинио. Али дође доба када римска држава постаде сила првог реда раширивши гра-

нице своје по цијелој Италији и изван ње. Тиме дођоше Римљани у додир с Грцима и источним народима. Колико је овај додир с Грцима благотворно дјеловао на тадашњу примитивну литературу и умјетност римску, толико је онај с Истоком штете нанио, јер се богатство и раскош усели и у до сада непокварени Рим. Издаци, који прије бијаху врло малени, наткрилише приход у многим породицама. Осим тога дуги ратови одучише римског сељака од земљорадње. Додајмо још установу ропства и рђаву државно-економску политику римског сената — о штети ових фактора говорило се горе — и онда није чудо, што је земља све то више излазила из руку малих посједника и усредсређивала се у рукама богаташа. Узалуд је била проглашена републиканска једнакост. „Суверени" народ сакупљен у скупштини народној бијаше само лутка у рукама силника Чак и трибуни давали су се материјалним пробицима завести од богаташа, да су радили против интереса простог народа. У другој половини другог стољећа пр. Хр. силазе у политичку арену браћа Граси. Обојица се боре у корист простог народа — с том разликом, што старији Тиберије доноси само аграрни закон у корист римске сиротиње, док млађи Кај осим аграрног закона уводи друге разне реформе у чисто демократском духу. Али те реформе помогоше римском народу само за тренутак. Позната је трагична погибија обојице Граха. Реформе њихове биле су врло кратка вијека. Реформе млађег Граха на политичком пољу одржале су се и дуље, но против оних на економском пољу употријеби реакција сву своју снагу. Забрани се диоба државних земаља, а посједници тих земаља постадоше власници њихови. Кад знамо да су скоро све државне земље имали у рукама богаташи, видимо ко се је окористио таквом забраном. Како ли је реакција била безобзирна у обрани својих материјалних интереса! — Долази доба Сулино. Сула је оличена реакција против рефорама браће Граха. Све његове реформе носе биљег аристократски у политичком смислу. Политичка права одузима народу а даје их сенату. У економском погледу не брине се за сиротињу римску: сељаке и градски пролетаријат, него дијели земље својим војницима. Стање римског сељака бива све горе. Земља се све више сакупља у рукама мањине — латифундије, та не-