Zora

Бр. УШ. и IX.

3 0 Р А

Стр. 329

воља римске државе, бивају све веће. Има и касније покушаја да се помогне сељачком сталежу, али без успјеха. Тек Цезар учини својим аграрним законом, да се макар и мален број сиромашних породица помогне подјелом државне земље и оснивањем колонија. Цезар је у опће ишао на руку тежњама простог народа, ако нијесу долазиле у сукоб с његовим политичким циљем. У осталом Цезаров реформаторски рад би прекинут руком убица његових. Цар Август није обраћао довољно пажње економским приликама римског народа. Оснивао је, нарочито по границама, колоније, но ове су имале више војнички значај. Једино се бринуо за градску сиротињу и чинио јој многе олакшице у набављању животних потреба. — Ни за доба царства није се стање римског сељака побољшало. Ријетко су на пријестолу римском сједили мудри и увиђавни цареви. Једина лијепа појава бијаше насељавање германских племена на опустјелим државним добрима. За државом се поведоше и приватни господари и тиме доби римска држава двоструку корист; у моралном погледу: помлади се и латински живаљ, у материјалном: Германи као ваљани раденици дизаху плодовитост тла и даваху држави односно приватним власницима велике приходе, Ово би био кратак пријеглед аграрних покрета и економског стања у римској држави, како је представио писац ове књиге. У Додатку овој расправи износи писац пољопривредне прилике у Угарској, нарочито тамошњег дијела српскога народа. Те су прилике, како их писац представља, врло неповољне, тако да скорашњи немири међу сељацима Угарске нипошто не изненађују. Писац налази оправданим и најновији покрет угарских аграраца и ставља свакоме на срце да такав аграрни покрет не сматра пошљедицом социјалистичке агитације већ пошљедицом кукавног стања већине угарских земљодјелаца. Као узроке неповољних економских прилика у Угарској наводи писац ово: 1. околност да нема сразмјере у посједима, јер око 40"/„ од цјелокупне земље чине велики посједи од 1000 јутара па на више, док 37% земљодјелаца нема ни педља земље; 2. неправедну порезну систему; 3. величину земаљских пореза и разних муниципијских и опћинских дажбина; 4. скупи кредит и гадни обичај лихварења; 5. веће животне нотребе, од којих су многе уображене. А

као лијекове овог худог стања предлаже: 1. да држава своју земљу не даје под закуп богаташима и великим посједницима него малим посједницима и оним тежацима који ни мало земље немају, раздијеливши дакако земљу у мале парцеле; 2. предлаже праведнију систему порезивања, на име поступну (прогресивну); 3. да се настоји што могуће више снизивати државне и опћинске порезе; 4. да се лихварство строго казни, а да се оснивају штедионице и други новчани заводи, у којима ће сељак доћи до јефтина тсредита; 5. да се подиже домаћа индустрија, која ће вазда моћи сиромашнијем свијету давати сталне зараде, па се овај не ће морати селити у туђину; 6. да се оснивају земљорадничке задруге и друга пољопривредна удружења, која ће унапређивати интересе земљорадничког свијета; најпослије опомиње и сељане да рацијонално живе и мало троше, па да не товаре на се сувишне и непотребне терете. Прелазећи на пољопривредне прилике српског народа у Угарској износи писац доста неповољну слику тих прилика. Осим оних узрока, који сметају развитку економског благостања у цијелој држави, истиче као нарочиту ману тамошњег српског сељачког свијета велики раскош у свему. нарочито у женском одијелу. С тога препоручује истрајан рад и штедњу. Много је шкодило сељачком свијету и укидање Границе, јер је тако нестало старих и великих задруга. Писац приговара и садашњој управи манастирских земаља и предлаже да се манастирска земља даје сељацима под закуп. Најпослије се осврће на најновији покрет међу тамошњим земљодјелцима: на оснивање земљорадничких задруга, од којих очекује велику корист по сељачки сталеж.

Писац ове књиге потпуно је дорастао задаћи коју је себи поставио. На свакој се страни јасно види да сасвим влада предметом о коме пише. Аграрни покрети у Риму представљени су одвећ великом јасноћом и тачношћу. А што књизи даје особиту топлоту, то је нека меланхолична туга, која се протеже цијелом књигом. Писац има милосрђа према јадним римским пролетарцима, њега боли неправда коју им наноси привилегована класа богате аристократије. Ипак није у своме просуђивању неправедан. Свако демагошко средство, било оно и у корист простог народа