Zora

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 355

дакле са Сотоном ни после покајања не може а да не остави трага у потомству Адамову, остаје борба између добра и зла и тим оправдан Спаситељев долазак на земљу. 0 преблаги тихи учитељу! Слатка ли је евета бистра вода С источника твога бесмртнога! Од твога су свјетлога погледа Уплашене мраке ишчезнуле, Од твога су хода свештенога Богохулни срушени олтарп, Воскресењем смрт си поразио, Небо твојом хвалом одјекује, Земља слави свога Спаситеља! Његошев је спев према томе сасвим друкчије и заснован и изведен но Милтонов, па и ако у поређењу са Милтоновим у многом му чему уступа, ипак се толико сме тврдити, да је дубље замишљен од „Изгубљенога раја". И у појединостима одваја Шегош од Милтона, и ако су многе додирне тачке дате самом сличношћу предмета, ипак зато једва да ће се наћи и један стпх, који би био једнак са Милтоновим. Нека се подударања пак могу протумачити и тим, што су и Његош и Милтон живели у веома неповољним политичким приликама и морали живо у њииа учествовати. А кад у „Лучи микрокозма" нађемо Судба ти је и моја позната, Мислим нема подобне на земљи, До врата сам изника тартара, Ад на мене са проклетством риче,

Сва му гледам гадна позоришта; Ал на судбу викати не смијем Надежда ми вољом творца блисга!... а у Милтона Оп еуј1 <1аув Љои^ћ ЈГа1Ги, ап<1 етЦ кш^иев; 1п <1агкев8, ап<1 Зап^егз сотраззМ гоип<1, Ап<1 8оН4ис1е; уе1 по4 а1опе, \ућПе 1ћои У18ИЧ8 ту в1итћег8 т§-ћЧ1у, ог -гећеп тогп Ригр1ев 1ће еаз4. Рагад18е 1ов1 VII. V. '26 — 30, Заиста нећемо помислити на позајмицу, ако нам је иоле познат његов несрећан живот, скопчан са тако великим песничким чуством. Бесумње је из Његошеве љубави према његову народу, а из мржње према свакој тираннји и потекло, што је Сотонине савезнике, а отпаднике од Бога назвао Аскела, Разец, Ноелопан (читај од натраг), а не као Милтон именима поганичких богова. Бољи познаваоци Милтона и Његоша можда ћедоћи и до другог резултата, можда ће и у разноликости наћи сличност и истаћи се јача зависност Његошева, можда ће се наћи и који други углед Његошев, — ну док се све то не докаже, дотле треба сматраги ,,Ј1учу микрокозма" као оригинално дело српске књижевности, и то тим пре, што она не би била најмилије дело владичино — као што то тврди његов секретар В. М. Г. Медаковић —■ кад не би у њему било оно, што је сам песник промислио и прочуствовао. Биоград.

Његошев „Шћепан МалсГ Хратка скица — Светкслав Стефановић. —

У47 броју Бранкова Кола од прошле године штампао се мој чланак ' о Проблему Његошева Горског Вијенца. Исту тему обрађује г. Павле Поповић већ у неколико бројева вредне 3 о р е, нарочито у 1 и 2 свесци 1901. Г. Поповић се у неким консеквен-

цијама својим, чак и у основној мисли да Горски Вијенац има јединства необично слаже са мном, тако да су ме многи питали ; Нисам ли знао за ову радњу г. Поповића пишући онај свој чланак. То ће г. Поповић најбоље знати — јер мислим да ни он мене не познаје боље несо