Zvezda

Стр. 188

3 В Е 3 Д А

Кад је чула Гајићеве кораке, нијејојсрце заиграло као до сад. Он уђе у собу, ириђе јој и поче ласкати. Она је осећала лаж у сваком погледу у свакој речи његовој.... Грдан терет навали јој се на груди. Она просто не умеде више да се нађе у тој киши ненадних напада на њено срце и мозак, и то тако грозних ужасних напада. У свему се наједанпут разочарала. Само је видела себе као несрећну жртву његове лажи и свога поверења. — Биће добро! Биће добро! — узвикивао је Гајић. — Како добро? — Све ће се свршити како треба! — Од куд знаш? — Молим те, не питај ме! Немам среће кад кажем тајну! Веруј ми па ћеш видети! Она га не хте даље питати, јер му није веровала. Он поседе мало па се диже и оде нешто са Станом у другој соби разговарати. Окаменило се срце Павино, а запрепашћена мисао није умела даље да крене између она четири зида њене лобање. Она је слутила нешто страшно и ужасно, али то што је слутила није умела а ни хтела никоме казати. Међутим Гајић поче изостајати покаткад, а Стана узимаше све више и више достојанство господара у кући. Она заповедаше Пави да ради све послове као слушкињи, па се још издирала кад нешто не би било свршено по њеној вољи. Пава је радила све што би јој се заповедило; али једнога дана отказа послушност. XXIV Прошло је три дана како Гајић не долази. Она је седела и шила удубивши се сва у посао. Док ти тек неко закуца на вратима. Стана, по обичају, истрча из друге собе и Пава чу њен крештави глас како весело узвикује. 0, дао те Бог видети! Добро дошао! Добро дошао! Ходи, ходи овамо! И уђоше у собу тамо код ње. Не иотраја дуго а Стана дође Пави. — Дела, спреми се да послужиш једног господина. Пава се послушно диже; како је била обучена, то само мало зглади косу и оде спремати служавник. Кад је била готова она уђе у намештену собу да послужи. У соби сеђаше са Станом један просед господин, огменог изгледа. Кад Пава уђе у собу он је стаде мерити некаквим чудним погледом од ког јој сва крв јурну у главу. Једва се одржала на ногама док га је послужила, тако је несвестица била спопала. Изишавши у предсобље чу она где онај господин рече Стани: — То је та Гајићева? —- То је! — рече Стана. Шта велиш? — Жестоко!

— Па?... — Разуме се! Још питаш!... За мало па Стана изиде из собе. Некаквим ђаволастим погледом премери Паву и рече јој некако нежно: — Чедо моје, иди тамо у собу, зове те господин. Ја ћу донети каву. Пави прекипе. Она погледа Стану тако оштро да ова, ма да се ни чим не могаше збунити, ушепртљи. — Шта кажете? — Зове те господин. — Шта ћу му? — Хоће нешто да те пита. — Ја не познајем господина. — Па то није ништа! И ја га нисам нознавала па сам се познала. — Ја нећу да идем! — рече Пава одсудно. — Али кад ја хоћу!? — плану Стана и усветли очима. — Ја нећу! Стана заману рукама да је удари, али је оштри поглед Павиног црног ока заустави. — Удрите! Удрите само, али вам то неће ништа помоћи! Ви ме нећете начинити тим што мислите! — А чиме? — Срам вас било ваше седе косе! Ја сам преварена дошла под ваш кров. Ви сте ме облагали заједно с оним несрећником и сад хоћете да ме гурнете још и даље!... И све што је за толико време скривала у својим грудма изли у том моменту. Али то не збуни Стану него полете на њу и ошамари је. — Да ниси писнула! Кога ти срамиш, наказо!? Зар мој хлеб једеш па ме још грдиш! Све ћу ти зубе у грло сасути! Полази у собу док си читава! Али Паву нико не беше кадар натерати у собу. Она се решила пре да умре него што би праг прекорачила. Стана је докопа за рамена и поче гурати, али се она докопа оберучке за полицу са судовима па је преврте и сручи све судове на под. Стана побесне.... Кад господин чу ту галаму и лом он скочи и побеже из куће. Стана је као помамна наваљивала на Паву, а ова се заклањаше рукама од удараца њезиних. Најзад је докопа за руке, притеже их и викну: — Ако ме само такнете, ја ћу викати жандара! Та реч имаде свога дејства. Стана одмах стукну назад. Више није налегала али је грдила и најпогрднијим именима називала Паву. Пава узе један велики нож и рече не осврћући се на њене грдње. — Ако ми се само ириближите; ако ми само пођете — ви сте свршили! Па изиде пред кућу и седе на нраг кућни да ту сачека вече. Стана није смела маћи. Успремала је судове