Zvezda

Стр. 220

Број 28

Грабљин. — Ја не идем с њима ! Узми ти засеб- ј ног кочијаша. Али, он те не може одвести на Везув Тамо се на лаким колима не иде. Пењи се у ова кола! — Да се пењем, али ћу сести с кочијашем. Не могу да гледам те Енглезе, а још мање да седим с њима ! А је си ли ти понео за ме боиу селтерске воде? — Што ће ти, кад си је мало час пио? — Нема ту ништа од једне боце да залије сино1)ње пиће. Келнер! Боцу зелса ! — Ево, ми имамо еелтерске воде, одговори му ГлаФира Семјоновна из кола. Ми носимо целу корпу проФијанта: селтерску воду, боцу црна вина и хлеб с бутером. Улазите овамо што пре. — А коњака јесте ли узели? — Узето је, узето. — Требјен!. Због тога и идем, иначе, по овим енглеским ђаволима, никад се не бих кренуо. Знам ја шта то значи!. Чим свратиш у какав ресторан на путу, механџија ти одмах износи боб и јагњетину. Сви уђоше у кола. Мазге кренуше. Грабљин се посади с кочијашем. Коњурин се намести крај Енглеза у годинама, па му учини поздравни гест руком и рече, — Бонжур! Енглез му даде руку и каза своје име — Не разумем, мусју, не разумем, одмахује главом Коњурин. По руски не парле ? — Не говори ни једним језиком осим свог сопственога, рече Николај Ивановић. — То је одлично. Ако што буде требало, рукама ћемо се објаснити... А што су се одели као неки акробати ? — Није то акробатско, већ велосипедско одело. — А што ли су те мотке повукли ? — Бог би их знао .' Јамачно се боје да уз пут не буде бандита. — У ју! ? Па како ћемо ми без тољага ? — Јеси ли понео револвер собом ? пита Гла Фира Николу Ивановића — Заборазио сам га. — Ах, Боже мој ! Па зашто ми онда носимо тај револвер ? У гору идемо, у гнездо бандитско, а ти без револвера ! Врати се назад, врати се. . ми ћемо те сачекати. — Не треба. И онако му је цев прсла. Видиш, Енглези носе само мотке. А и ја имам штап и то још са штилетом унутра. — Али, ти говораше, да си покварио рукатку и да се штилет не вади из штапа. — Тхе, да се употреби опет, каменом ћемо рукатку одбити. Коњурин седи и само маше главом.

— То је тек лепо ! А што ми раније не рече за те бандите ? говорио је он Николају Ивановићу. — Могао бих бар овај новац у чизму преместити. Сад да се изувам и да то радим — незгодно је. — Разуме се да је незгодно Али опет, дан је, и има нас подоста у друштву. И осим нас ту је кочијаш, па кондуктер. — Није то ништа примети ГлаФира Семјоновна. — Ја сам читала у романима, да се бандити понекад преодену као кочијаши и кондуктери! — Зар се ви бојите разбојника на путу ? умеша се у разговор Перехватов. — Оставите се, молим вас! Пут на Везув је тако слободан, као на пример што је у нас пут на водопад Иматру. Разбојници су некада овуда били, Везув је сад откупљен и држи га енглеска компанија Кука. Кук је просекао колски пут и на крају тог нута мет нуо шине куда се на конопцима извлаче путници на врх планине. — Шта? Зар на конопцима путнике извлаче? уплашено запита Коњурин — Та не, имају тамо мали вагончић; у њих У г УР а ЈУ путнике. Екипаж се спуштао мору. Хиљаде пароброда и једрилача стоје крај обале. Једни се бродови товаре а други растоваривају. На обали је цела пијаца од домаћих намирница; на све стране осећа се задах рибе, загорела масла и кувања. Туда врљају групе прљавих матроза с лицем препланулим од сунца. Немањепрљави трговци и трговкињевичу колико их глас доноси и нуде купцима разне врсте домаћих намирница. (наставић,е се)

ОМАШКА - И 3 А М Е РИ Ч К 0 Г 31« И В 0 Т А Хснр Сјеннјевића У околини гроФСгва Марипозе, пре пет година отворени су богати извори наФте. Огромни приходи који се црпе из овакових извора у областима Неваде побудише неке предузимљивије духове, да органишу удружење у циљу експлоатације наФте пронађене у околини Марипозе. Није се дуго чекало. После кратког времена беху на месту извора пренете разне парне махине, пресе, пумпе, лествице, бурад, казани итд. Већ су и домови подигнути за раденике. Не прође много, место је добило довољно живота и малену радничку варогаицу назваше бћчгск-оП — извор уља. У до скора нустошној околини, у којој су само дивљи бикови живели, подиже се насеље од неколико домова а ноириличним бројем обиталаца. Након две године, 81тиск-оП већ су прозвали 81гпск оЈ-сгку. Ово је место то потпуно и заслу-