Zvezda

3 В Е 3 Д А

Отр. 221

жило да му додаду и сИу. Већ је у њему био и кројач, и обућар па боме и један лекар родом Фраицуз, који је некада у Француској само бријао и пуштао пијавице, али је опет заслужио у овом новом насрљу да га сматрају за „учевног" човека. Он је — што је велика похвала код аме риканских доктора — био човек потпуно безопасан по евоје пацијенте. Лекар као што то често бива у омањим варошима, држао је у исто доба и апотеку, а у овој вароши вршио је поред тога још и поштарску службу. Апотекар је био исто тако безопасан као и лекар. У његовој апотеци могло се наћи само два медикамента; шећерни сируп и магнезија Био је старчић и то врло добродугаан. Чешће би на митинзима говорио својим пацијентима: -- Небојте се никад мојих декова. Код мене је правило: да пре но што болеснику препишем какав лек, сам прогутам исто толику дозу, јер др жим, да кад лек мени старцу не шкоди, неће ни мојим пацијентима. На зар није тако ? - Тако је — обично су му одговаралн пацијенти којима никад није ни дошла мисао у главу, да код осталих лекара не мора постојати ово правило Г. Десонвиљ — тако се зове лекар — особито је веровао у чудотворну моћ магнезије. Више пута је на мигинзима скинув капу с главе говорио: — Господо и Госпође! Погледајте шта то значи магнезија! Мени је већ седамдесета, ачетрдесета је како гутам магнезију и ниједне седе немам на глави. Слушаоци би могли с правом на овај говор лекаров приметити, да заиста он нема ниједне седе али да нема и никакве. Ну шта се Американца тиче што је докторова глава ћелава. Они од ове примедбе немају никакве стварне користи за по бољшање и проширење 8ћ'иск-о11-сНу-а, па су је и ирећутали. А Вћ-иск-оП-сИу из дана у дан напредовао је. После годину дана већ ј е био везан жељезницом. Шта више организовао је општинску власт, по шту, полицију итд. Једногласно је за председника опгатине иза брат погатовани г. Десонвиљ За шеФа полиције изгласан је стари пољски чива г. Девис. Сама се пак полиција састојала из једног гаеФа и никог лругог. Подиже се и школа. Брига за васпитање деце поверена је једној уседелици која се одликовала вечитим катаром. Напослетку појави се и прва гостионица ХЈш1ес1-8Ше8-Но1;е1 Вштевб — живаљ трговачки — растао је с дана на дан Г. Девис је већ у свом дућану направио велики стаклени излог готово онакав ка кових има у С. Франциску. За овакову ревност обитаоци су на првом митингу изјавили г. Девису благодарност на улепшавању вароши. Г. Девис скромно је примио ову благодарност становника

8ћ'иск-о11-сИу-а и узвикнуо: Тћапк-уои! Тћапкуоп! Ој вај! Кад је грађанство добило општинску и но лициску управу онда је извесно да је ту било и рада. За ове радове треба и хартије и пера и осталих канцеларијских потреба. И заиста одмах је по увођењу ових управних власти на углу улице Соро1;е8-81;гес1; подигнуто прво стовариште канцелариских потреба — в^опегу. Но оно се није ограничило само на продавање хартије. У овом стоваришту продавате су и разне новине па и карикатурне. Често је у овим новинама престављан преседник републике Северних Америчких Држава, као деран који сиса краву. Ово јесимбол Северо Америчких Држава. Управник полиције никад није доихао на мисао, да овакве карикатурне листове забрањује Ну ово није све. Американска варош неможе да живи и напредује без својих сопствених новина. Тек по истеку друге године појави се нови лист „8а<;иг(1ау-\Уеек1у-КеУ1е\у". Овај је дист имао толико претплатника, колико је било становника у 8ћ'иск-оИ сН;у. Редактор овега листа, био је у исто време и писац и новинар и слагач м адмииистратор па и разносач. Њему је лако било све ове дужности обављати а нарочито разносачку, гато је он поред уређивања новина држао и краве, те је свако јутро разносио млеко но кућама а узгред и своје новине. Чланке је уводне обично почињао са: „кад би нага подли нреседник Сједињених Држава, нримио оне нагае савете, које смо му у нашем листу пре неки дан понудили он би итд." Дакле као што видесмо готово се никаква оскудица није опажала у 8*тисћ-о11-с11;у. Ваља напоменути- и то, да су радници били врло скромни људи, те и полиција није много имала муке. Они су се разликовали од радника у рудокопима злата који су заиста охоли разбојници. Дакле све је у вароши било тихо и мирно. 0 линчу овде се баш ништа није знало. Живот је пролазио спокојно. Један дан изгледало је да је налик на други, као оно гато је налик једна кап воде на другу. Обичан живот био је: у јутру сваки на свој посао. а у вече се или скупљају становници на улицама ради митинга, а ако овај није заказан тада се уморни увлаче у домове и по првом сумреку већ у велико спавају. Само је једна брига мучила г. Девиса гаеФа полиције. Није никако могао да одвикне становнике да из карабина не туку дивље гуске ко.је су обично с вечери прелетале преко варогаких улица Закон је забрањивао пуцање на улицама, али слабо је ко тај закон погатовао. Био је на великој муци г гаеФ полиције и често је саветовао суграђане: „да је то каква малена врошица па нека се на послетку и пуца, али у овако великој вароши, пиФ -наФ, пиФ-паФ — врло је непријатно " Становници су га мирно саслугаали, кад и кад тек но неки мрдне мало главом и изговори