Zvezda

С тр . 426 3 В Е Седећи смишљала је начин како да с Нером о томе говори. Није то баш ни тако лако. И да му није мајка, па не би лако могла почети с њиме о томе разговора, јер никад није с њиме о томе говорила. Да има младу снаху у кући, да има кога било млађега, па хајд' — хајд', али овако . .. Па опет, не остаје јој ниигга друго! Кад су довршили вечеру и она иодигла синију и шчистила мрве уз огњиште, узе нреслицу па седе крај Пере. — ПГто си ми се, рано, ућутао ? — Ништа, нано. — Нешто си се замислио. — Мислим већ неколико дана: како да се трампим с Иваном Јагорчевићем за оно парче у потесу до чича Маркове њиве, па да га онда дам чича Марку за ово парче испод плаца те да исправим ограду. — Моја лепа памети! А хоће ли Иван? — Иван хоће, ма да није много да ми дамо онолико парче за ово испод куће ? — Није, рано. — Онда ћу сутра с Иваном прекинути. Ја бих то одмах учинио, али нисам с тобом разговарао. Све сам се бојао да ми што не пребациш. — Како бих ги пребацила кад је то ближе кући! Боље је и мање имања у огради и уједно него веће кад је растурено. — Е, онда је добро — А хоће ли комшија Марко пристати ? — Хоће. Ја сам отоич с њим говорио. — И ја сам данас с њим разговарала рече она, а осети како јој срце лупа. — 0 томе ? — Није о томе, него о нечему другом. — 0 чему ? — Хајд' погоди! — Да ниеи говорила о спрези ? -- Их. о чему ти! 0 другом, другом ... — Да ниси . .. Не знам о чему би. — Говорила сам о твојој женидби. Он те много хвали; вели: честит си момак и да нико у селу не би одрекао девојке. И вели: да ти ја нађем девојку; а ја се нешло мислим: оно ја треба, као мајка, да се о томе побринем," али је оиет боље да он сам потражи своју прилику. Н>ему треба „свој друг". А што се тога тиче да се жениш, и ја велим, чедо моје, да. је време. Ако си коју бегенисао, да је испросимо одмах; ако ти се ни једна не свиди ти реци па да идемо да је потражимо. Није наша кућа нико и ништа. Твоји су стари честити били, ти имаш лепо имање,

3 Д А ; . ^ Б гој 54 одрастао си, добар си, нараван си. ниси сакат, ниси пуст... Он оборио главу па се само мења у лицу. — Ја кажем, време је. Ти си, хвала милом Богу, дорасгао до снаге. Ово }е имање велико, њему треба радина. А како се паметно ради и кући, још ће и веће бити, ако је драгом Богу воља. — Ја, нано, не знам како да ти кажем ... — П Тто не знаш, чедо моје? Зар ти с матером не умеш говорити, а толики људи веле да си иаметан — Паметаи јесам, али ми је зазор с тобом о том беседити. — А зар ти имаш кога пречег од мене ? — Немам, нано, али ме је некако стид.. . И док је то говорио иикако не дизаше очију: свега га је нламен обузео. Нема ту стида, срце мо.је! Ти ниси, Богу хвала, ништа украо ни отео Овде је реч о твоме другу, а Бог је рекао да се свет жени и удаје. — Онда, нано, ја имам своју девојку. На скочи да нобегне, али га Нера ухвати и задржа. — Куд бежиш? Чекај! Зар се од тога бежи? Кажи мајци која је! — Не могу, убиј ме! — Кажи, роде, кажи, рано! Он сакри главу на њено раме и прошапута: — Милица Ђедића. — А . .. Милица! Добра девојчица! И здрава. и паметна, и добра раденица. 0, па то је добро! Ја ти ни сама не би могла боље изабрати. А и од вамилије је: Тедићи су стара, добра кућа. Па како да ја то не знам ? Он слеже раменима Па јест. Ја не идем ио селу, а ти ми ниси казао. А пазите ли се ? Он потврди главом. — Одавно ? — Од зимус. Добро, рано моја А јеси ли је нитао хоће ли за тебе поћи ? — Ннсам ја, али је питао Милан Навлов њену снаху на ова вели да хоће. — Је ли ти она што год после рекла ? — Није. Али је после једнако са мном ишла свуда, и од то доба „стојимо" заједно. — Добро, рано. Сутра ћу се ја о гоме разговараги с комшијом Марком*. Ја мислим да је добра прилика. (иАстдвиик се)