Zvezda

3 В Е

С .шка „светитељке" — јер друго није ни био ова.ј чудновати створ обитаоцима оазе и осталих бедујипа из унутрашњости алжирске Сахаре, који овуда нролазе — иеизбнја иам из главе. Чудновата светитељка била је и један део нредмета за говор нри „пустињском ручку" који је у вечерњим часовима наше друштво у блиски „пустиљски хотел" скупљао. ГГосле обеда скупљале се гомилице око малих столова пспред гостиоппце под смоквиним дрвима, које су хтеле да се науживају ладнијег вечерњег ваздуха. Пун је месец међутим изашао. Многообећавајући мамио је но неке романтичаре и занете природњаке иашег др штва напоље у иустињу чему оии нису могли противетати. Ја сам се радо придружио овој гомили, надајуки сс да (.у што год у арапској „каФани" у пустињи о иеторији ове аеветитељке" дознати. Не бих ее смео усудити да опишем слику ири месечини, која ее од оног дела пустиње указивала где ,је „каФана" била. Кад смо ми кроз „уста пустцње" изашди, лежало је све у .јасној мађијској светлости. Само би један могао ову слнку да прикаже, -кад би се његова рука кретати могла кад би међу жнвима био : мајстор Андерсен, којијеун.е1'овој „књизи слика без слика" нодобие слике са пером цртао. IIз „каване нустиње," која заслужује нарочити опис, доцирали су разноврсни звуци разних инструмената као и монотоно дивљр певан.е. Поред јакс моке, уз коју се ио која цигарета од изврсног дувана пушила, поред нсиреетаног и једнаког рикања и гласа одржаваног свиран.а скитајућих се арапских музиканата, свикли смо се иа особени „но11Ни жинот" пустиње. ГГосета каване дала ми је у истини жељену историју. Један етари бедујин чија је дугачка бела брада стојала у нротивиости са младићским жаром пламте1и1 Х очију, седио је у срсдини круга млађих људи, који су иажљиво слушали његову причу. И ми смо пред колибу изашли, у прекрасну, благу, светлу ноћ и поседали иа ирострту по земл.и асуру. Мој тумач је саоиштио моју молбу, да старац нрича о животу онс „светител.ке" из села. Опај одмах заврши причу коју је отпочео причати и учини ми ио молби, ноздравивши ме климањем главе. Ми смо нареднли да. се мркој гоеподи око нас наиуне празне шол.е кавом, па пошто је старац врео нанитак поеркао и неколико пута повукао дим из свога чибука, и нас понова знацима поштовања поздравио, отиоче са причом. Став по став нреведе ми тумач натуцајући Француски. Колико могу ја ћу исторцју поновити. „Али бен Спди ел Саад био је најстарији у и.еговом нлемену. Број његових година био му је неиознат. Он сам није знао колико је урмових берби доживио, од детињства рачунајући. Али п.егова бела коса и усиомсна на н.егове многе другове из детињства, каза му, да за н, неће још млого пута сунце заићи иза брда Бискре. ТСад је после кишног врсмена 1871 год. устанак пустињеких илемена противу Француза избио, био је Шеих Али један од првнх, кога је иушчано зрно једног црвеннанталончића на свагда оборило. Патријархално Достојанство нрешло је на његовог сина Ибрахима беи Али, најлепшег човека у илемену Спди ел Саад. Ни један у целој Арабији није тако гордо седио на ајгиру као он, нико није гонио лава са таком храброшћу као Ибрахим, јединац син Сели бен Сиди

кога је пророк себи одазвао. Највећа срећа Ибрахимова. била му је једнина његова жена, Фатима, коју је ои од свега највише волио, три сина и толико кћери које му је Фатима поклонила. Млади л.уди, синови Ибрахимови, били су каваљери, девојке његове кЈ.ери, драго цвеће, на којима је лежала јутарња роса и течно сунчево злато, као на снагу синова и ратничку храброст... Зар пије Алах, који нека је хвал.ен, благословио ку1>у Ибрахимову?! . Јесте, он је био Најбогатији човек у његовом илемену па и у другим племенима у Телу и у Оази пустиње Сахарс. Млого хил.ада оваца пасло је његову храиу и н.еговс урме доносиле су обилату бербу и биле су веома трошене. Али сад се вије застава иророкова; она је позивала у бој иротиву 1>аура, неверника, који су завојштили на избрапике Алахове. Ибрахим и његови синови и мужеви н.егових кћери, иођоше добро оружани да хришћаиску пашчад иотуку у име Мухамедово. Само Фатима, његове кћери и служавка Фатимина и служавке кћери осташе у колиби, коју им је нророк тако милосгиво иоклонио; да овце чувају, урме да збирају и да моле Алаха за његову заштиту њиним мужевима и л.удима тг.егових нлемсиа; на северу у Тел-у међутим беснио је днвл.и бој. Једног јутра, кадје сунце отпочело разбацивати злато иреко сурих старих колеба Оазе, дојезди на танкој бедсдевији МустаФа, један из племена Сиди ел Саад, у палмов свет, од Ел Кантара. Кад га је Фатима углсдала, зналаје, да је Ибрахим отишао у царство Мухамедово. МустаФа је ћутао. Само његове очи које су се светлиле, беху унрте па исток. Тада је Фатима знала да јој се слутн.а обистинила, ни једна реч сажалења непређе преко њених усана. Иеколико тренутака ћуташс> најзад подиже главу, њене се очи светл.аху и гледаху на исток, кад повика : Ла алах ил Алах и Мухамсд његов иророк! Као што Алах хоће, нека буде ! Ла Алах ил Алах !" Пг^ северу у Телу пламтио је дивл.н бој.... само се трипут сунце родило, откако јс Мустава дошао био пред колебе Фатимине. Тада дође Омер из Трибус-а Сиди ел Саад. Његов коњ тешко Фркаше са дугог и тешког јахан.а. Омсров нак поглед био јс упрт у земљу. Он се плашио високој, виткој жени у очи да иогледа.... обоје су ћутали, само се једна реч оте преко њених усаиа: „који ?" Омер погледа на исток и прошапута: „Алмансор !" Био је најстарији од њених синова. Ни један гласак жалости не чу се са њених усана. Устури гордо главу, а н.ене очи запламтеше се. „Ла Алах ил Алах и Мухамед н.егов пророк. Као што Алах хоће, нска се збуде. . Га Алах ил Алах!" Кад сунца нестаде, дође трећи весник. Исмаил, Фатимин други син, био је у рају. Никакво јадиковање преко н.еннх усана. 1Бсне очи гораху, кад она оду шевл.ено викну: „Ла Алах ил Алах и Мухамед н.егов пророк! Као што Алах хоће, нека и буде ! Ла Алах ил Алах!" Кад је сунце следеКег дана занаду нагињало, да се чииило као да брда гору и да је небо у знатно жуту жеравицу утонуло дојездише прве хорде неверних побеДилаца кроз — „уста пустиње" Тутњава њиних коња испуни ваздух и дигнута ирашина зави их као у коирену.... Час овди час онди избише црвени језици из колеба Оазе... Они су