Zvezda

2 бр. 8

сла била је таква, да се није могао одложити. М она оде, брлшући очи, у којима се, као за пакост, није хтела ни једна суза иојавити... Тана оетаде сама. Сунце је већ лагано залазило. Она отвори про Ј0]> п свеж ваздух нојури у собу. Нека пријатна туга овладала је њезнном душом и она би сада иајрадије слушала какву тиху, меланхоличну мелодију. Новукав се у један кут собе, седе на једну наслоњачу и пушташе својој машти на вољу, да зида куле по ваздуху. Слатки полусан лебдео је око њених трепавица и она је у томе сну гледала неки Фантом, који је све више и више постајао стварност, постајао тело од костију, месг, и крви Пред њоме је стајао Пера. Кад га је сназила, она ноново загвори очи. Нера је клекао пред њоме, као какав љубавник у иозоришту и страсно јој љубио руке, рубац, хаљину. Она отвори очи, ђипи са столице, на седе и нрошанута тихо заносно, као да је у те речи хтела сву своју душу да улије: — Ах ви сте... ЈЕЛЕНИН МУЖ Г О М А Н наиисао Ђовани Верга (наставак) Ах! п оно што га је највише нлашмло и бунило, било је то што ју је тако силно љубио, што је тако дубоко, тако моћно осећао у својој крви, у свом срцу, у целом свом бићу да без ње више не би могао живети, да ју је но што ио то морао љубити, онако како она хоће да је љубље а. Не, он није био љубоморан на Каталдија, иа овога нити на онога! Вио је љубоморан на све, на све оне, којн оу јој говорили даје лена; на њену нотребу, коју она осећаше, да то чује и да јој се подносе та обожавања. Осећао је да јој он више не беше довољан, даје нонешто од ље сваки дан губио, данас услед иозива на неку игранку, сутра услед свечаног вечера у Сан Карлу, кад је очеки ваху у друштвима, кад би се правила лепа за друге, косу удешавала, руке разголићавала и облачила хаљине, које он није смео да :гужва. И он ју је љубио још ненрестано, као и у почетку, више нјго и у почетку, љубио ју је друкчије! Задовољавао сс оним, што је још остајало за гвега у њеном срцу, ношто би иомислила: — Да ли ћу се овако донасти овоме или ономе? — ношто би јој срде јаче закудало кад би чула рсчи других људи! Зар то не беше ужасно? Али он ју је љубио и тако! Данас би рекао самом себи: — Она допушта да јој други рекнудаје љубе, али опа љубн само мене! Сутрадан би мислио: — Оиа се смеши, румени од радости, обори полако очи к земл,н.... Али шта, кад ће онет бити моја!.... Додније. .. Ко зна?... Ко зна? Јелена беше оборила главу и намрштила чело. Она је нагађала, шта се у њсму збива. За тим га је гледала дјго и немо,

Он је нокривао своје бледо лице обема рукама. Полако узела је Јелена његову главу у своје руке и љубила га дуго, не нрозборивши ни једне речи. VIII — А шта ти ради муж? ■ - Здраво је. Мало је намрштен као и обично, иначе добро. Јелена је сваке недеље ишла к мај:;и. Са шеширом на глави, молптвеником у руци, седела је она на канабету, с подигнутом коиреном, у елегантној хаљини од катуна, као што говораше дона Ана; а Јеленина хаљина била је од црне свиле, сва искићена чипкама и ресама, које су јој нежно тело нритискале и живописно јој ф рме оцртавале. Дона Ана, с наочарима на носу, пинала је тешки штоф и богате чипке, климајући главом и велећи јој: — А твоје ствари, као што видим, стоје добро. Има ли ти муж иосла? — Прилично. Не баш тако много... Ти зиаш већ .. у ночетку... — Не мари то ништа. Твој отац вели, да у том младићу има материјала за нешто ваљано... У осталом ни у чем не оскудеваш код њега. Камо среће да је и твоја сестра тако удомл>ена као ти. Онај јадник је још увек на једпој тачки. Тај дом за находчад поступа са својим чиновницима као са псима. Роберто до душе говори, да ће од јануара чиновници добити иовишицу, не знам колику, али он тако дрича већ шест година. Камила, која је такође држала молитвеник у руци, додаде : — Две хиљаде и пет стотина лира. — Две хиљаде и нет стотина лира. Опкладила бих се, да твој муж толико заслужа за један месец. Ти жпвиш као нека краљица. Позоришта, друштва, вечери. Свега имаш, кћери моја. Нека те Бог благослови. — Више не идем готово никуда, мама. Ретко кад излазим. Мој муж воли да седи код куће. — Гле! шта ли је сад нало на ум томе човеку. Па шта радите код куће? Излежавате се? Шта ће ти код куће ваеиитање, које сам тп дала и које ме је стало толиког силног новца ! Кажи ми истину. Твој муж иочиње иостајати љубоморан? — Не, мама, то нисам казала. — Не обазири се ти на то. Сви су мужеви такви. Прави Турци. Па и ^вој отац, да сам му ја поиуштала... Они се нроводе овде онде, а сироте жене морају чувати кућу. ВиДиш, тај исти Гоберто, што не може ни часак да буде без твоје состре, док јој само постане муж... У том тренутку разлеже се звонце и у собу уђе Гоберто, са једним цветком, који је купио за једну солду и који беше заденуо у руиицу од дугмета на капуту. Кад је видео обе еестре, није знао, којој да га даде* — Подајте га њој, рече Јелена кокетно. Ја сам удата. — Баш смо разговарали о томе, настави дона Ана, како сте ви људи пре венчања добри да не можете бољи бити, а носле јурите Бог би вас знао куд. Ето и дон Либорио, који нема никаква иосла, није никад код куће. — Сваки дан долази к Чезару, одговори Јелена. [наставиће ое) —