Zvezda

стр . 652

В В Е 3 Д А

вр. 82

Т Р О Ј" Е ириповетка шведски написао Е. Алгрсн.

Напољу је беснела мећава. Снежни вихори узлетали су до самих прозора и ударали у окна као прегршти иеска. Но маленој Нели није било стало до мећаве. Она је седела на своме омил>еноме месту, у тресетној котарици, покрај огњишта, и гледала на ватру, која као да се умиљавала повеликоме котлу с кромпиром и благим модрим језичцима обавијала тамне комадиће тресета. Ламница без штита издавалаје слабу светлост и с времена на време избацивала је танак млаз дима; по мрачним угловима светлуцалк су само руменкасти одблесци огња, који се одбијаху од медног посуђа. Нела беше десетогодишња девојчица тако мршава, да се чинило као да је начињена од тананих костију обавијених само кожом. Лице јој беше некако старачко и за чудо озбиљно. Не беше могућно помислити да би се то лице могло осмехнути. И све на њему беше ружно., све, сем очију — крупних, сурих очију с раширеним зеницама и с тако враним обрвама изнад њих, да сечинило, као да су угљеном извајане. Пеиељаве, незаглађене старачке власи, уплетене на затиоку у танку витицу са црном траком на крају, не одговараху ни мало прекрасним обрвама, са чега се њено чудно лице чињаше још чуднијим. Нела је ирипадала реду оне злосрећне деце, чије 61. рођење требало бележити у рубрику „несрећних случаја". 1Бој само]' се увек чињаше, да је она залишно створење на свету и да ће свима бити на сметњи. И она се, бедница, старала да искупи тај грех тиме што је била увек здраво мирна, никад се није играла и, но готову, никако није ни говорила. Друге деце у кући не беше; за рад она беше одвећ мала, а у школу је нису слали што је било здраво далеко. Служавке су је научиле да чита и дале јој неки древни катихизис са којим се она није растајала. Но и друго јештиво долазило до њених руку: парчад од новина, иесмарице и јевтине књиге, којеје послуга доносила собом с тржишта. По том, прочитавши причу или какав догађај, она би почела маштати и у мислима дотеривати ту исту нричу на своју руку. Та она је то ћутке радила; коме је то могло сметати ? Сада је она седела крај ватре, држала свој катихи•зис на крилу и гледала на котао који је кипео и на чађави зид иза њега. По њеној жељи могаше се из котла, заједно с паром, јавити царева кћи, за тим би се отворио зид и иза њега би се указао очарани двор у ком би сиЈало тисућу огњева и камење природне боје; тамо би било п кадиве, и сребра, и злата, а царева кћи би узела Нелу за руку и одвела је у двор, после чега би се зид могао затворити и... У иредњој одаји зачуше се кораци и неко поче отресати снег с обуће. Нела се домишљала да сетоНилс вратио из шуме куда јебио отишао ио дрва. Он је већ разгова,рао о нечему с куварицом Бертом и овога часа треба да уђе. Нела је волела Нилса. Прво, према њему се Берта цоказивала особито умиљатом и љупком; друго, он је био

тако весео. Када домаћина па к саме „матере 1 ' не беше у близини, онје понекад приређивао читаве представе: начинио би бебе од двају крајева шала, приморавао их да се клањају, прстурају, туку и умео је гозорити другачим гласом за сваку од њих. Гледајући служавке V радници, „коуедију", кикотали су се док не падну, а Нела; -&<уа се стидела смејати се, иритискивала је обема рукама уста в једва се уздржавала од смеха. Нилс је пазарних дана свагда доносио Бертимашто, уза што је и Нела добијала шећер или нову нричу. Зато је она свикла радовати се његову повратку као нечем лепом. Сад он уђе у кухињу заједно са Бертом, која остави на сто ведрицу млека и, окренувши се, погледала Је Нелу с лукавих осмехом. И Нилс се тако исто смешкао и гледао девојчицу. У рукама му баше само н.егова лубура, она иста лубура у којој је он носио са собом ручак у шуму. Чему ли су се смејали? Јамачно опет каква шала ! А можда је у лубури било нешто особито ? Нела осећаше како јој се од радозналости уши запламтеле, а у души јој беше нека веселост. Но њу су бунили њихови осмејци. А што, ако у лубури беше скривено иешто за њу?... Не, то беше немогућно! Она се застиде од те своје иомисли и норумене ј'ош јаче но мало час. Уз то се осећаше нелагодно под лукавим ногледима Берте и Нилса, који ништа не говораху а непрестано се осмејкиваху. Тада она нађе за потребно да се учини као да чита: отвори катихизис и саже главу над њим. Берта се нрипремала да ироцеди млеко, но и даљс јс погледала девојчицу. То је било мучно! Но сад Нилс удари другом руком по лубури и окрете се Нели. — Дед погоди, рече, шта је овде? Нела погледа на лубуру но одмах опет обори очи н ништа не одговори Од унутрашњег узбуђења у њој је кинело, али се стиђаше ноказати своју радозналост. — Но ? убрза је он. — Не знам... Ове речи она је здраво тихо прошапутала и све се њено мршаво тело згрчи од стидљивости која је беше обузела. — Шта знаш, можда је нешто за тебе! др:жио ј - е Нилс, Она диже к њему ноглед који је могао изазвати и смех и сузе, тако ј 'е био озбиљан и свечан и, у исто време, иун молбе да са њом не збијају шалу. Видела је да је лубура била иовезана неком отаром опрегачом. Значи да ј *е у њој ' нешто било .. Та могло јој се баш ноказати, што да је више муче! — Но, умири се, ово је за тебе, сажали се над њом Нилс. — Само ногоди шта је? ЈБене лепе очи заблист^ш- се радошћу, али лицс о та озбиљно. Ипак је измилела из своје котарице и, у неодлучности, остала крај огњишта. Међутим Нилс остави лубуру на крај стола, а Берта отпоче цедити млеко. — А што не одеш да видиш? рече <>на,