Zvezda
а в е з д а
71
Два остарија господина, с леве стране Џена Струџа, разговарали су (извињава их старост) о годинама службе. Њих је у опште, мало марио круг младих књижевникз, јер су се, тум е се, нерадо разговарали о књижевности. Они су уведени у Савез као песници, али с годинама живота све слабије јечи песничка жицз, и ако су се они, мора се признати, труд»ли да и даље буду песници. Одједном зазвони звонце. Иреста звекет, умуче разговор; свачији се поглед управи на средину стола, председник се поциже, а с њим и убрус закачен о врат. Рукама се одупро о сто (да сте га видели !), поглед му кружи преко свију, после кратког ћутања поче: „Госпође, госпођице и господо. Иошто смо се наситили телесно, пошто смо, колико толико, утишали и ону страчу која је природом одређена за предводницу, пређимо на друго поље и дајмо себи душевне хране. (Један глас: „има право"). Јер, госпође, госпођице и господо, једностраност је тешка бољетица која много више уди но што се на прри мах чини. Господине секретаре, (један висок џентлмен поче да прави необјашњиве покрете) шта је вечерас на реду ? Секретар прозбори име једног уваженог хумористе и он, извадивши из џепа свежањ канцеларијске хартије, поче прву причу, коју ћу ја, ма и у кратко препричати, највише наравоученија ради. Нриповетци је натпис Одсечен брк а мото : Атог ее!: 1а1епз П18, дга1ит \'и1пиз, аарМит уепепит, сЗи1с1з, атапШсЈо, с1е1ес1аћПЈз тогђиз, 1исипс1иш ^ррНсшт, ђ1апс!а тбгз. У њој се прича како је младожењи случајно на свадби одсечен један брк и то га унесрећило. „Ова истинита прича — (то је почетак) долази у ред оних загонетних историја, у којима се третирају појаве, којима се не може олредити узрок. Затим се прича 0 томе како су била два друга, који су веома лепо друговали, све док се међ њих није вргао Амор, у лицу неке плаве, анђеоске мис. Овде се свршава први лист, који брижљиво узе. госпођа супруга хумористе, преклопи и остави крај себе, па се опет удуби у слушање, очекујући кад ће и други лист бити свршен. Читање је било све занимљивије а кад би тренутак, где ће бријач Га(л8 учинити крај приповетци чак се и келнер, који је био понео празне судове, зауставио крај врата и не скидаше очију с ишпартане хартије и дебелих приповедачевих усана. После речи „вечито", којом је завршена приповетка, осу се бурни пљесак, а кад се он утиша, опет се диже убрус председников и чу се ргњижевников глас: „Захваљујем господину хумористи на пријатним часовима, које је он зачинио својом дивном шалом."