Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

108 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

да не буде споразумљења, нео натротив роди се велика управо тим поводом завист и мрзост на најсоблазитељлнују тагубу наљмењенога напретка народнога. Несторовић у својој 9. Марта 1811. Њег. Величанству предложеној репрезентацији устаје, не може бити жесточије противу цјеле Јерархије; а ни Стратимировић у својој опет Њ. В. под 20. Јулијем 1814. поднешеној ремонштрацији не изражава се много блажије противу школских управитеља.“

„Тако — рече Иларијон -— епископ Платон, који је и сам под управитељем Несторовићем „вђ славено-сербскомђ Педагогическомђ

· Училишти“ био први професор. Митр. Стратимировић — наставља

Иларијон — добро је познавао тога Уроша, а познавао је добро и Платона Атанацковића са сваке стране, но првога је познавао боље и није се ни за час варао у И као што се доцније сд овог другог дао обманути.“

„Стратимировић је одта прозрео, шта се хоће тил врховним школскит Надзорникол и с Препарандијата и школскит депутацијалта... Јосиф Рајачић као епископ вршачки одговарајући еп. темишварском Пантелејмону Живковићу на писмо од 1./ХТ. под 11./ХТ. 1888. рече му: како би требало да будимски владика буде инспектор над школама као што је и код римокатолика, па и ово...: „Овим начином могло би се поправити оно што је Несторовић покварио; овим начином истребила би се из Препарандије она зла и позната тенденција против Свештенства ратовати и опозицију водити“.%)

„Петар Видак владика вршачки, у своме писму од 2. Јунија 1814. јавио је Стратимировићу шта је говорио арх. Сентђурачки Павао Кенђелац: „да ће манастири наши у Банату, осим Златице и Војловице коначно престати и да ће се добра уничтожених манастира обратити на фундус ради Семинариума чрез конзилијара Несторевића у Банату завести се имуштаго, и да ће он (Кенђелац, у том семинару управитељ бити и плату од 2000 Фор. уживати“, а у другом од 29. Јунија и. г. јавља му, да се арх. Кенђелац састао

#) Стратимировићев експедитор и десна рука — Марко Лазаревић рече у писму своме од 27.ХП. 1830. владици будимском Стевану Станковићу: „— — за препаравдијске школе ради се или со всјем да се укину, или ако ово Император не би хотео учинити да се будимском владици подвргну. Чини се да ће ово последње бити.“ (Рукопис.)

Ово је тек Априла 1848. испало за руком митрополиту Јосифу Рајачићу, на чиј је предлог кр. угарско министарство поставило владику будимскога Платона Атанацковића за управитеља (ЗесНоп5-Сћеб-а) одсека у министарству просвете за православна црквена дела, — које је управитељство било врло кратког века.

Да је митрополит Стратимировић радио на томе, да се укину препарандије, то је јавио и директор сремских школа Григорије Гершић владици горњокарловачком Лукијану

_ Мушицком, а овај опет јовану Берићу — актуару главног школског надзорника — послед-

нику Уроша Несторовића — Евгенију Ђурковићу.

Берић је на то одговорио Мушицком: „Да је Митрополит предложеније учинио да се правление школа одузме од мирјана, и њему овим начином преда, као што вам је Гершић писао, то је све истина, Ми смо се бранили, као што смо умели, и учинили смо нашу контраремонстрацију. Хоћемо ли се моћи одржати, тешко је напред знати.“ (Иларијоново »О Семинарији“ 36.)

Како је Несторовић Гершића — Герчића — предложио са школског директора за сремске школе; то је и он као такав морао бити тајан повереник Урошев, што је такође Стратимировић морао знати, те није чудо, шго он није волео ни Гершића, што се види из Гершићевих писама, што их је писао владици будимском Стефану Станковићу.