Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 101

Дијак

Павел Протопопић“) родом и воспитанием предјела Сремскаго из мјеста Сурчина, љет от рождества имјеет 20. Отец јего Чудомир бившиј у Сурчину протопоп представил се, јеште и два брата оба свјаштеника и пароха сурчинска имјев, и они представили се, ниње точију матер имјеет Јелену живу, и уж година има како су се из Сурчина у Земун преселили. Училсја Павел сеј первјее у садашњег Протопопа купиновачкаго кир Марка долго 4 љета, потом в' земунској школи код попа Илие, код попа Стојана и код магистра Теодора на ученију бил 5 љет и пол. Псалтир и проч. наустницу что је учил читает доста добрје и что ние учил, канон и проч. читает полегко, пишет добрје, појати скоро почео се учити грчким гласовом. О таинствах ничто незнает, зато что не имјел от кого научитисја. На препоруку Господара и жителства вароши земунске, проситеја во дијакона освјатити, аште Г. Блажењејшиј благословит.

В Карловије 1. Јунија 1747.

Дијак

Станиша Георгиевић родом из Ерцеговине от Љубомира, воспитанием из Ш]јанца Прњавора у Сервии суштаго, љет от рождества имјеет 22. Отец Георгии и мати Јованка преставили се, сад точију имат 2 брата у Хртковци (гдје уз ову прошлу рат доселили се из Сервие, и сад с њима живит). Первјее почео учитисја книгам у Прњавору Шанцу код њекоего магистера Константина, код коего точију једино љето на ученију бил, после у монастиру Шишатовцу три године код садашњега Викентија (Поповића) училесја, читает не вјесма слабо, пјети самогласње знает и пишет доста добрје, о таинствах врло мало что знает. На препоруку Г. капитана ТриФона, а такожде и от протопопа Дмитровачкога препоручен јест во јеже би на степен дијаконства произвелсја, аште г. Блажењејшиј благословит.

В Карловцје 1. Јуниа 1747. года.

Дијак

Јоан Јоанов родом и воспитанием предјела Сремскаго из мјеста Лежимира, љет от рожденија 22 имјеет, отец јего Јоан и мати Теодора и днес у селу Лежимиру живут; первјее у Нештину код њекоего магистра Василија книгам учити се почал, потом код Василија монаха игумена Дившанскога, и у Футогу код магистера Јакова, и најпосле у Баноштри код попа Аксентија училсја; читает средствено, појати и писати врло слабо, такожде и о таинствах мало что знает На препоруку протопопа Нештинскаго во дијакона освјатити се проситсја, аште г. Блажењејшиј благословит.

В Карловцје 1. Јунија 1747. года.

Дијак Максим Георгијевић родом и воспитанием из предјела Бачкаго Шанца ковилскаго, љета 20 от рожденија имјеет, отец јего Георгиј

#) Овом је Павлу издао Висаријон наведену напред грамату.